Projekat iz Peći: Kosovo dobija izlaz na more?
Najava albanskog premijera Edija Rame da će Kosovo dobiti terminal u luci Drač ima političku, a ne ekonomsku simboliku. Međutim, iako albanska politička elita žarko želi ujedinjenje svih prostora na kojima žive Albanci, kada se zagrebe ispod površine Ramine izjave, pokazuje se da se velikoalbanska ideja suočava sa ozbiljnim praktičnim problemima, piše Sputnjik.
Kako roba da stigne do Kosova?
Kosovo će, prema najavi albanskog premijera Edija Rame, od 1. januara iduće godine dobiti svoj terminal u luci Drač. Celu priču o kosovskom izlasku na more Rama je upakovao u paket kosovsko-albanske saradnje i ujedinjenja svih Albanaca do 2025.
Međutim, priča o Draču kao luci putem koje bi Kosovo moglo da se snabdeva robom, nameće veliki broj pitanja. Kojim putem će roba iz Drača stizati do Kosova? Preko Prokletija ne može. Jedina dva puta vode kroz Makedoniju preko Kačanika ili kroz Crnu Goru, preko prevoja Čakor, koji, uzgred rečeno, ume da bude zavejan i neprohodan veći deo zime.
Zato, ni Ramina obznana o Draču kao kosovskom izlazu na more i nije ekonomske, već političke prirode. Albanski premijer to je prećutao kada je govorio o političkoj prirodi uvođenja taksi na srpsku robu.
Politički analitičar Aleksandar Gajić smatra da se radi o "simboličkoj podršci Albanije kosovskoj nezavisnosti, kojom Albanija pokazuje dobru volju da omogući Kosovu pristup svetskim tržištima".
- Drač nema sam po sebi veliki značaj, zato što je njegova luka mala u odnosu na relevantne evropske luke, ali na simboličkom nivou pokazuje njihovu nameru da se Kosovo, u trgovinskom smislu, preko Albanije, u prvom koraku poveže sa svetskom trgovinom. U drugom koraku, što vidimo iz izjave Ramuša Haradinaja, najavljuje se ukidanje granica između Kosova i Albanije. Davanje terminala u Draču, dakle, jedna je od faza koja ima više simboličku nego što ima privrednu težinu - kaže Gajić.
S druge strane, ekonomista Božo Drašković naglašava nameru Kosova da postane ekonomski nezavisno od Srbije. "Svaka teritorija koja teži političkoj nezavisnosti, teži i ekonomskoj nezavisnosti", kaže on.
- U slučaju Kosova, radi se o dugoročnoj strategiji da smanji zavisnost od srpskih kompanija. Terminal u Draču jeste pre svega političko-propagandna priča, ali postoji mogućnost da Kosovo diverzifikuje snabdevanje robama preko drugih luka, kao što su solunska ili barska. Tada bi se, međutim, izgubio simbolički efekat koji luka Drač ima - objašnjava Drašković.
- Ekonomska nezavisnost Kosova od Srbije moguća je tek na duži rok. Kratkoročno i srednjoročno, to je gotovo nemoguće jer je preskupo. Tek sa razvojem infrastrukture, izgradnjom puteva i pruga, premošćavanjem Prokletija, Kosovo može da se infrastrukturno poveže sa Albanijom - dodaje Drašković i zaključuje:
- Izgleda da se albanska politička elita malo zaletela u svojim planovima. Ne samo da nemaju podršku dojučerašnjih bezuslovnih saveznika, kao što su SAD, već su, u ostvarivanju svojih planova počeli da se suočavaju i sa praktičnim problemima.
