Reporter "Vesti" sa Srbima u Peći i Klini (1): Život tiši od Bistrice
Ovog leta je i u Peći bilo puno vrelih i sparnih dana. Kada se po nekom od takvih mali Zarija Stanić unervozi, mama Ana nema puno izbora osim da ga izvede u šetnju gradom. Stavi ga u plava kolica, spremi flašicu s vodom, zatvori vrata Mitropolije i za par koraka, uskim prolazom izlazi na glavno gradsko šetalište u tihu, neprimetnu šetnju.
Dvoipogodišnjak krupnih očiju i širokog osmeha, jedino je srpsko dete u Peći. Njegova mama Ana (28) iz Raške se pre mnogo godina zaljubila u Nikolu Stanića iz Leška, sa severa Kosova, koji će kasnije postati veroučitelj, a prvo svešteničko nameštenje dobiće u pećkoj Mitropoliji. Zariji je tada bilo šest meseci.
Izbegavanje
- Sve što se izgovori u Beogradu direktno se reflektuje na život Srba na KiM, pa mislim da bi trebalo malo više da se povede računa o tome. Recimo kada se onaj voz uputio na sever KiM ili kada je uhapšen Ramuš Haradinaj, ljudi se odmah promene. Odete u radnju u kojoj kupujete dve i po godine, svaki dan kažete "dobar dan", a onda se više ne poznajemo. I oni koji bi se možda javili ne smeju jer će ih njihova zajednica prozvati - kaže Nikola Stanić.
- Živimo tiho. Izađemo, prošetamo i s obzirom da ovde ostavljamo pola plate. Sve je dobro dok ne bude neki incident ili nešto politički, posle toga ni "dobar dan". Svi u ulici znaju ko smo, da smo Srbi, nismo doživeli da nas neko gurne i da nam kaže nešto, ali i realno gledano živimo što tiše - priča Ana Stanić, stavljajući Zariju u kolica.
Nikola, skida mantiju pred izlazak iz porte.
U grad bez mantije
- Iskreno, pre nego smo došli nismo imali tačnu predstavu šta nas očekuje, jer ranije nismo imali kontakt sa Albancima. Bili smo liberalni i otvoreni. Ideš u Peć, okruženje je takvo kakvo jeste i moraš da se prilagodiš najbolje što možeš. Po blagoslovu episkopa, u grad ne idem u mantiji, zbog lične bezbednosti. Moraš da živiš tiho i prihvatiš realnost. Nije raspisan lov na Srbe, jer Srba praktično nema, pa o nama ni ne razmišljaju.
Grad na Bistrici, tihoj u urbanom toku, car Stefan Dušanom učinio je 1346. sedištem Srpske pravoslavne crkve. Danas nevidljivi zidovi oko placa SPC u samom centru Peći nisu popustili. Osete se i kada pešačkom zonom, koja vrvi od ljudi, nema poznatih lica koji bi se nasmešila, pitala za zdravlje.
- Odemo do marketa, vodimo neki javni život, ali je problem što nemate s kim. Činjenica je da nisi baš prihvaćen i da nema mogućnosti da se sklope neka, ajde da kažemo, prijateljstva - dodaje Nikola.
Svakoga jutra posle bogosluženja u crkvi Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, porodično se sređuje porta, lepo dvorište u kome je svaka travka pod konac. Zarija iako mali, trči da pomogne roditeljima.
Konak
Pećka Mitropolija ima i konak. To je mesto gde oni koji dolaze u grad sa željom da obiđu crkve ili nemerom da reše probleme uzurpirane imovine, po minimalnoj ceni mogu da odsednu u okruženju u centru grada u kome će se sigurno osećati. Neke srpske kuće oko Mitropolije su na prodaju, a prošle godine SPC je otkupila jednu kako bi se sprečila prodaja celog niza i nicanje visokih zgrada uz crkvu.
Zarija ne zna da se igra
- Dosta nezdravo raste. Nedavno sam ga po preporuci lekara odvela odavde na tri meseca, jer nema društvo. Gde god da odemo, tu su uglavnom stariji, a kada ga odvedem da se igra sa drugom decom, samo u mene gleda. Vodimo ga u gradski park, deca ne treba da uče da mrze, ali džaba. Sredina je za njega jako teška, a on ne razume. Hoće da čisti, da pomogne, ali ne zna da se igra. Žao mi je što stvaramo dete koje je drugačije od drugih, a mi smo to odabrali umesto od njega - dodaje Ana.
U Peći je nekada živelo 20.000 Srba, a danas u samom centru živi baka Rumena Ljubić, koja s vremena na vreme obiđe ovu mladu porodicu. Na obodu grada je i porodica Popović, a sveštenici iz pećke Mitropolije služe i sela Siga, Brestovik, Ljevoša i Belo Polje gde živi oko 200, uglavnom starijih Srba. Stanići su njima veliko i značajno društvo.
- Način življenja je ostavio posledice na te ljude. To su pretežno staračka domaćinstva, to malo mladih ljudi što imamo su nezaposleni. Za sveštenika je najveća funkcija služenje u Pećkoj patrijaršiji. Možda je za porodicu malo teže, ali se nadam da će se bar ovi mladi zadržati, da imaju posao i mogućnost da žive sa porodicom - dodaje sveštenik Nikola Stanić.
I mladi i stari i sve što je Srba oko Peći, danas će se okupiti u gradskoj crkvi koja je strašno nastradala 1999. godine, a koja se obnavlja i uz pomoć onih koji rodni grad nisu zaboravili. Praznika Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja obeležiće arhijerejskom liturgijom. Malom Zariji biće neobično, da vidi toliki broj poznatih lica na jednom mestu.
Diskoteka smeta i Albancima
Tokom leta u Mitropoliji je nemoguće spavati, jer je preko puta otvorena diskoteka iz koje se čuje glasna muzika do ranih jutarnjih sati.
- I to je nešto što moramo da prihvatimo. Rade legalno, imaju dozvolu. Tokom leta puno Albananacae iz dijaspore dođe na odmor, to je i priliv novca za grad. Ne smeta samo meni, policija kaže da za jednu noć primi i 50 žalbi na muziku, ali oni imaju dozvolu - priča sveštenik Nikola Stanić.
