Reporter "Vesti" sa Srbima u Peći i Klini (5): Otimačina na pravdi Boga
Selo je na šikarama i močvarama podigao slovenski knez Vitomir. Njegove dvore i imanja prethodno su potopila jezera nastala od nabujalog Belog Drima i Bistrice. Posle Prvog svetskog rata u Vitomiricu se naselilo oko 750 srpskih i crnogorskih domaćinstava. I kako priča još kaže, za samo dve decenije napornog rada, izrodilo se u jedno od najlepših sela u metohijskoj kotlini. Od svega toga, ostala je samo uspomena.
- Danas nas ima jedan i po, do dva Srbina - kroz sarkastičan osmeh ističe Milorad Đoković (57), pojašnjavajući da se njegov prvi komšija mesecima lomi da ide ili da ostane.
- Verujem da je prelomio. Jednom nogom je već u odlasku - dodaje sležući ramenima.
Selo je, doduše, i dalje lepo. Oko imanja Đokovića nikle su kuće za hvalu, koje je uglavnom sagradila albanska dijaspora. Sve deluju sveže okrečene, na velikim balkonima su šarene muškatle, crvene begonije i petunije sa čitavim spektrom toplih boja. Ponegde s kapije štrči i gipsani lav.
Peticija bez pokrića
Promenjena etnička slika
- Pre rata je ovo bilo veliko selo. Bilo je više od 200 srpskih kuća, takođe i bošnjačkih. I ranije je bilo Albanaca, ali se situacija dosta promenila, pa i ta etnička slika. Srbi su prodali 90 posto svojih imanja. Doduše, prodaju i muslimani jer vide da ovde nema nikakve perspektive - kaže Milorad Đoković.
Milorad je uglavnom ovakav komšiluk zatekao kada se posle decenije izbeglištva, pre sedam godina, vratio u rodni kraj. Svi ti domovi su sušta suprotnost u odnosu na one koji su za povratak, stranim donacijama, izgrađeni njegovom ocu i bratu. Milorad ima svoju kuću, ali zašto u nju ne može nije ni priča, ni predanje, već surova realnost koju diktira kosovska opština Peć. Ovom službeniku srpske opštine oduzeti su plac i kuća zbog obračuna između žandarma i balista koji se odigrao pre više od 100 godina.
Kada više nije bilo nijednog pravnog osnova, nikakve rupe u zakonu ili propisima kroz koju bi se moglo baciti Đokovićevo imovinsko pravo, neko se setio da je navodno 1913. crnogorski pukovnik, komandant Žandarmerije, čuveni Sava Lazarević Batara baš na njegovom imanju ubio 12 Albanaca. Albanci, meštani sela Dubava, toga su postali svesni tek 2013. godine, a pošto je prošlo više od jednog veka niko ne može da dokaže da li je priča istinita ili ne. Ali, oni su o tome uredno obavestili opštinu Peć i zatražili da se jednom od dvojice Srba u čitavoj Vitomirici zabrani da raspolaže svojom imovinom.
- Ta parcela je na 1.800 metara od Doma kulture u Vitomirici, pored glavnog puta Peć-Priština. Plac sam dobio 1996. od opštine i odmah sam počeo da gradim kuću i radovi su trajali sve do početka rata. Naravno da imam celokupnu dokumentaciju - objašnjava iznoseći kilograme papira, raznih potvrda i izjava s pečatima. Vraća priču na početak nedaća koje prevazilaze kultnu novinsku rubriku Verovali ili ne, Amerikanca Roberta Riplija, riznicu nejneobičnijih i najneverovatnijih stvari i pojava. Ovako nešto ni Ripli nije zabeležio.
Plac ne prodajem
- Bilo je zainteresovanih koji su mi nudili da prodam, ali nisam hteo. Ono što je ostalo od kuće je porušeno, pokraden je građevinski materijal, ali je osnova kuće ostala gde jeste. Ako je bilo i onih koji su nameračili na taj plac, sigurno su odustali jer su videli da ima puno problema i da ja ne odustajem da vratim svoju imovinu - kaže naš sagovornik.
Đoković pokazuje zahtev za uknjižbu kuće koji je uredno podneo 2004. godine, a odgovor od katastra u opštini Peć čekao je čak šest godina
- Odbili su me, a u obrazloženju je stajalo da nemam svu potrebnu dokumentacuju. Žalio sam se Centralnom kosovskom katastru u Prištini, pa su oni naložili opštini Peć da uknjiži i plac i kuću. Tako je imanje bilo uknjiženo na moje ime tri meseca, od juna do septembra 2013. Onda su stanovnici sela Dubava napisali peticiju. Tvrde da je 1913. na mom placu ubijeno 12 Albanaca, da ih je ubio Sava Batara, da je "prosuta krv" i izvršen genocid. A onda Opština Peć donosi odluku da mi se oduzimaju i plac i kuća - razočarano ističe Milorad.
Srbin potpisao odluku
Đoković ističe da mu je u borbi za imovinu pomogao i kosovski ombudsman, delegat Srba u opštini Peć Miloš Dimitrijević i ministar za lokalnu samoupravu Ivan Teodosijević. Ali, dodaje, da je odluku o oduzimanju imovine, koju je donela opštine Peć, potpisao takođe Srbin, ministar Slobodan Petrović.
Dve odluke u istom danu
Reporter "Vesti" sa Srbima u Peći i Klini:
Ali, nije odustao. Vadi sledeći set dokumenata. Uložio je žalbu nadležnom sudu u Prištini, koji je tri meseca kasnije presudio u njegovu korist. Taman je pomislio da je tu kraj, ali realnost dobija novi obrt. Kada je otišao u opštinu Peć bio je u šoku.
- Dakle, istog jutra kada je sudsko rešenje stiglo u opštinu, sazvana se sednica Skupštine opštine za popodne i na dnevni red je ponovo stavljen zahtev da mi se oduzme imovina. Šta ću, ponovo sam ih tužio. Ovo je čista diskriminacija. Na Kosovu ne postoji ovakav slučaj - odlučan je Milorad Đoković.
U jednom od nedavnih izveštaja o vladavini prava, sve što mu se desilo označeno je kao "crna tačka kosovskog sistema", ali Đoković od toga nema puno koristi. Ako se ovakva situacija nastavi, a teška je i zbog mnogih drugih stvari, i on će uredno zaključati porodične kuće i sreću potražiti na nekom drugom mestu.
Onda će nekom detetu, dok prolaze putem od Peći ka Goraždevcu, otac pokazati rukom nadesno i reći - ovo je Vitomirica, selo u kom su nekada živeli Srbi i Crnogorci.
