Četiri mita o specijalnom sudu za Kosovo
Sastavljen od dve različite institucije (Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva), Specijalni sud za ratne zločine nalazi se u Hagu, a funkcioniše u okviru kosovskog pravosudnog sistema.
Mandat suda je presuđivanje u slučajevima zločina koji su počinili pripadnici Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK) u periodu 1998-2000. Koliko se o tome zna, istraživale su organizacije Integra, Centar za mir i toleranciju, PAKS i Impjuniti Voč, među Albancima i Srbima. Kako navode, ustanovili su četiri glavna mita vezana za Specijalni sud. Te nevladine organizacije zaključuju da "mitovi otežavaju javni dijalog i debatu i da je važno da građani imaju tačne informacije".
Mit 1: Specijalni sud za Kosovo će krivično goniti ljude zbog korupcije i zloupotrebe službenog položaja - Ankete pokazuju da 35,4% Albanaca i 18,9% Srba veruje da će Specijalni sud Kosova procesuirati zločine koji se odnose na korupciju i zloupotrebu službenog položaja. U medijima se raspravljalo o tome kako će Sud optužiti službenike koji su zloupotrebili javne resurse ili pribavili ličnu korist od korupcijskih aktivnosti.
Činjenica: Mandat Specijalnog suda na Kosovu pokriva samo zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u periodu od 1998. do 2000. godine, navedene u izveštaju koji je 2011. napisao švajcarski senator Dik Marti za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope.
Zločini protiv čovečnosti - podrazumevaju svako delo kao što je ubistvo, istrebljenje, ropstvo, deportacija, zatvaranje, mučenje, silovanje, seksualno ropstvo i prisilno premeštanje stanovništva, kada su izvršeni kao deo rasprostranjenog ili sistematskog napada usmerenog protiv bilo kog civilnog stanovništva, sa svesnim ciljem da se nanesu ljudske i materijalne štete.
Ratni zločini - podrazumevaju ozbiljne povrede Ženevske konvencije i drugih zakona i postupanja primenjivih za slučajeve oružanog sukoba, uključujući ubijanje, mučenje ili postupanje protiv čovečnosti, uništavanje imovine, uzimanje talaca i deportaciju. Uzimajući u obzir navedeno, niko neće biti optužen za korupciju, privredni kriminal, zloupotrebu državnih sredstava ili drugih oblika zloupotrebe službenog položaja. Takođe, optužnice neće biti podizane za zločine počinjene nakon 2000. godine.
Mit 2: Specijalni sud za Kosovo odlučuje o tome da li je OVK teroristička organizacija - Oko trećine (33,9%) Srba i petine (17,8%) Albanaca na Kosovu veruje da će Specijalni sud krivično goniti OVK kao organizaciju, dok 29,6% Srba i 24,4% Albanaca veruje da će Sud krivično goniti i pojedine počinioce i OVK kao organizaciju.
Činjenica: Specijalni sud ima mandat samo da procesuira individualne počinioce, uglavnom bivše pripadnike OVK, koji su osumnjičeni da su počinili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Neće odlučivati da li je kampanja OVK pravična, legitimna ili zakonska i neće suditi o tome da li su borci OVK teroristi ili oslobodioci.
Mit 3: Specijalni sud za Kosovo će krivično goniti navodne jugoslovenske i srpske ratne zločince - Skoro polovina Albanaca (49,6%) i Srba (44,6%) veruje da mandat Kosovskog specijalnog suda obuhvata sve one koji su počinili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u periodu 1998-2000, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Štaviše, 32,8% Albanaca i 15% Srba smatra da Sud ima posebno određen mandat za procesuiranje zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih od strane jugoslovenskih i srpskih državnih aktera.
Činjenica: U teoriji, Specijalni sud ima mogućnost podizanja optužnice, bez obzira na etničko poreklo optuženog, za zločine protiv čovečnosti i zločine oružanog konflikta počinjene tokom perioda 1998-2000. U praksi, s obzirom na to da mandat Suda pokriva samo zločine koji su izneti u izveštaju Dika Martija o OVK iz 2011. godine, malo je verovatno da će navodni ratni zločinci, koji su se borili na strani jugoslovenskih ili srpskih snaga, biti optuženi.
Mit 4: Specijalni sud će krivično goniti sve navodne zločine OVK - Samo 3% ispitanih kosovskih Srba smatra da su upoznati sa mandatom Specijalnog suda za Kosovo. Mnogi su shvatili da su imali pogrešne stavove kada su im predstavljene relevantne činjenice. Većina pomenutih ispitanika, na primer, veruje da je mandatom Suda predviđeno procesuiranje svih zločina OVK. Većina učesnika spomenula je pojedine zločine koji su se dogodili nakon juna 1999., kao što je slučaj Goraždevac iz 2003. i porodice Stolić iz 2003. godine, uz očekivanje da će Sud istražiti i krivično goniti odgovorne.
Činjenica: U avgustu 2015. godine, Kosovo je usvojilo zakon kojim je uspostavljeno Specijalno tužilaštvo Kosova (STK) radi istraživanja i krivičnog gonjenja teških zločina koji su se dogodili tokom i nakon sukoba na Kosovu u periodu od 1998. do 2000. Zakonom o osnivanju Specijalnog suda predviđeno je da Sud istraži i procesuira samo one zločine oružanog konflikta i zločine protiv čovečnosti identifikovane u izveštaju Dika Martija. Svi drugi slučajevi zločina protiv civilnog stanovništva, koji su se desili nakon sukoba 1998-2000., isključivo su u nadležnosti kosovskog pravosuđa i Euleksa.
