Ako bi ih sutra pitali da li bi u EU - naši građani bi rekli...
Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem da li podržavaju učlanjenje Srbije u EU, svaki drugi građanin- 49 odsto, glasao bi za takvu odluku.
S druge strane, 66 odsto smatra da je potrebno sprovoditi reforme i mimo ulaska u članstvo.
Istraživanje javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije", koje je krajem juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije, pokazalo je da bi 27 odsto bilo protiv učlanjenja, 13 odsto ne bi glasalo, dok 11 odsto ne zna šta bi odgovorilo.
Anketa u kojoj je učestvovalo 1.064 ispitanika starijih od 18 godina pokazala je veoma visoku podršku reformama, pa tako od ukupnog broja ispitanika njih 66 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Građani kao najznačajnije i koje najviše utiču na njihov svakodnevni život prepoznaju reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), borbu protiv korupcije (15 odsto), reformu pravosuđa (15 odsto), reformu poljoprivrede (11 odsto) i reformu obrazovnog sistema (11 odsto).
Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (devet odsto), slede reforma zaštite životne sredine (sedam odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (sedam odsto).
Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja. Naime 59 odsto smatra da bi probleme trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU.
Na pitanje šta za njih predstavlja učlanjenje Srbije u EU, 17 odsto građana istaklo je da to znači više mogućnosti za zapošljavanje, 16 odsto da je to put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, 14 odsto da otvara mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU, dok 12 odsto smatra da će time da se uredi stanje u našoj državi.
Kada je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 23 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina.
Njih 22 odsto misli da je reč o Rusiji, za Kinu se izjasnio 21 procenat građana, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva za evropske integracije zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015, Evropska unija i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.
