Srbi hoće u EU, ali nikako u NATO
Većina građana Srbije je i dalje za članstvo u EU, protiv članstva u NATO-u i zadovoljna postojećim nivoom saradnje sa Rusijom, pokazala su istraživanja "Stavovi građana o spoljnoj politici Srbije", Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Srbi vide Rusiju kao vojnu silu
Percepcija EU je pogoršana u poslednjem periodu, jedino je autoritet po pitanjima vladavine prava i demokratije, a od članstva se očekuje ekonomska korist i poboljšanje imidža u svetu. Istraživač Miloš Popović kaže da građani vide Rusiju kao vojnu silu, kao ekonomskog i tehnološkog giganta.
On je dodao da građani vide SAD kao vodeću ekonomsku silu, dok za Kinu smatraju da je uspešna ekonomska i politička sila. Što se tiče uticaja velikih sila, građani Srbije vide uticaj Nemačke, Kine i Rusije kao pozitivan na našu zemlju, dok je uticaj EU i SAD mahom negativan.
Takođe, sa dolaskom Trampove administracije građani ne očekuju promenu američke spoljne politike prema Srbiji.
Pročitajte još:
* Šta strani mediji kažu o izborima u Srbiji - put ka EU ili Rusiji?
* Janković: Rekao sam Mogerinijevoj, ako se ovako nastavi...
- Smatraju da bi ulazak u EU privukao strane investitore i povećao zaposlenost, dok bi savez sa Rusijom povećao bezbednost - pojasnio je Popović.
Većina nema stav po pitanju Krima
Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić naglasila je da je većina građana Srbije zadovoljna trenutnim nivoom saradnje sa Rusijom, da trećina građana želi integraciju Srbije u Evroazijsku uniju, petina protiv, a većina nema stav.
- Većina građana nema stav po pitanju Krima i smatra da Srbija treba da ostane neutralna u vezi sa sukobom u Ukrajini - pojasnila je Stojanović Gajić.
Većina građana je za članstvo u EU, a protiv članstva u NATO. Međutim, ukoliko bi uslov za članstvo u EU bilo priznavanje Kosova, većina bi odustala od pristupanja. Na pitanje kada mislite da će Srbija postati članica Evropske unije, čak 41 odsto ispitanika je odgovorilo "nikada".
Tamara Skroza koja se bavila praćenjem medija kaže da su medijski izveštaji na portalima, štampanim i elektronskim medijima dominantno neutralnog sadržaja prema EU, Rusiji, SAD, Kini, NATO - 29,6 odsto.
Proruskih sadržaja bilo je 21,4 odsto. proameričkih tekstova bilo je 11,6 odsto, a pro EU tekstova 10 odsto.
