Zločini nad Srbima u Metohiji 18 godina bez kazne (4): Kroz šumu puzao do slobode
Nemačke snage Kfora bile su juna 1999. upoznate sa lokacijom štaba OVK-a u Orahovcu, u kome su Srbi ubijani, prebijani, zarobljeni. Bilo im je dobro poznato da njime rukovodi komandant 124. brigade Ismet Tara. Stravično svedočenje starca, koji je pukom srećom izbegao smrt, opisuje deo zločina nad Srbima za koje niko nije odgovaro i pored imena otmičara i nalagodavaca. Redakcija "Vesti" upozorava da su opisi jezivi.
Sedamdesetogodišnji M. T. otet je zajedno sa komšijama Svetislavom Grkovićem (66), Markom Vitoševićem (61) i Pekom Pelevićem (64). Tog dana, 16. juna, u 12.30, u kuću M. T. ušla su petorica pripadnika OVK-a, naredili su mu da preda pušku, pretresli kuću, a potom otišli kod njegovih komšija. M. T, Marku i Svetislavu su rekli da pođu sa njima u štab OVK-a da im izdaju potvrde za oduzeto oružje. Do Vatrogasnog doma odvezao ih je fotograf Balja.
Srbi su sprovedeni na treći sprat zgrade, Svetislav je odveden u kancelariju Ismeta Tare, a Marko i M. T. u toalet. Tamo ih je desetak pripadnika OVK-a tuklo keramičkim pločicama po glavi i telu. Marko je izgubio svest.
Siljka tukla palicom
Logor na Brestovačkim padinama
Sedamdesetogodišnjeg C. M, penzionera iz Orahovca, odvela su četvorica pripadnika OVK, oko 8 časova, 17. juna 1999. Prepoznao je jednog, Verhana Cenu, zvanog Kovač.
- Kovač me je dva puta udario palicom po glavi i telu, pa sam zahtevao da me odvedu do komandanta. Odveli su me prvo do Vatrogasnog doma, a potom u zgradu nekadašnje policije, gde me je ispitivao Ismet Tara - ispičao je C. M.
Dok je davao izjavu, dodao je, u kancelariju su uveli Cvetka Šorića iz Orahovca.
- Tada sam uvideo da sve koji su zarobljeni u Vatrogasnom domu ili dalje sprovode u policijsku stanicu, gde ih pripadnici OVK-a ispituju i posle toga puštaju, ili ih odvode u logor na Brestovačkim padinama - ispričao je C. M.
- U prostoriju je ušla visoka žena, preziva se Siljka, u Orahovcu poznata po nadimku Ljilja, udata za Adžiju Šarkovića. Njoj su tokom 1998. ubili člana uže porodice. U rukama je imala drvenu palicu i počela da me tuče. Rukama sam zaklonio glavu, pa mi je polomila zglob na levoj ruci. Kada sam joj rekao da je radila zajedno sa mojom snajom i da je moja supruga pomogla oko penzionisanja njene majke, pobegla je iz prostorije - ispričao je M. T.
Njegovo svedočanstvo zabeležio je Fond za humanitarno pravo. Rekonstruišući šta se dešavalo, M. T. kaže da su ga tukli sve dok nije pao na pod:
- Kad su izašli, uspeo sam nekako da ustanem i pokupim sve te pločice kako me ne bi ponovo njima tukli. Poređao sam ih i prekrio izmetom.
Tada je, dodaje, na ulazu u malo kupatilo primetio pretučenog nepoznatog čoveka.
- Rekao mi je da se zove Peko Pelević i zamolio da mu donesem vode. Čašu vode je jedva ispio.
U tom trenutku pojavio se Zijadin Bugari, radio je kao portir u ambulanti. Bio je moj dobar prijatelj i zamolio sam da mi pomogne, ali je on samo zalupio vrata - naveo je M. T.
Međutim, prema njegovom svedočenju, uskoro je naišao još jedan poznanik R. iz Orahovca.
- Rekao sam mu da ništa loše nisam uradio. Objasnio mi je da ne može da me oslobodi jer u štabu ima mnogo vojnika, pa bi rizikovao svoj život ako bi to pokušao.
Kombi vozio u smrt
Peko tada, seća se M. T. više nije davao znake života. Zarobljeni Srbi su potom sprovedeni u kombi. Svetislav je ispričao da je i njega tukla Siljka. U kombi je ušao i F. H. poznanik M. T. da Srbima veže ruke.
- Zamolio sam da me ne vezuje jer mi je polomljen zglob. Ponudio sam mu 200 nemačkih maraka. Uzeo je novac - navodi M. T.
U kombiju su još bili Hisen Cena i trojica naoružanih automatskim puškama.
- Kada smo skrenuli sa glavnog puta, Cena nas je pitao da li želimo da nas ubiju na mestu gde su Vojska Jugoslavije i policija ubijali Albance ili na drugom mestu - priča svedok.Kada se kombi
zaustavio kod vinograda, bio je mrak i padala je kiša. M. T. je iskoristio trenutak nepažnje kada su F. H. i Hisen Cena iznosili telo ubijenog Srbina, iskočio iz vozila i pobegao u šumu.
- Počeli su da pucaju za mnom, legao sam na zemlju i nastavio da puzim. Cena je pozivao da se predam. Nemalo potom kombi se udaljio - ispričao je M. T.
Sat vremena je ostao u šumi, a zatim krenuo u pravcu Prizrena ka Maloj Hoči.
Supruga Svetislava Grkovića je od petorice pripadnika OVK-a koji su tog 16. juna došli u njenu kuću, prepoznala Ukišina Mahmuta i Afrima Balja, fotografovog sina. Svetislav im je predao oružje i tražio potvrdu da pokaže ako druga grupa OVK-a dođe sa istim zahtevom. Ukšini je sutradan došao i rekao da joj je suprug poručio da preda pištolj i ključeve od automobila.
Ona je 31. avgusta podnela krivičnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Prizrenu protiv Ukšinija, Balje i trojice neidentifikovanih pripadnika OVK-a za krivično delo nezakonitog lišavanja slobode, navodeći da postoji osnovana sumnja da su izvršili i krivično delo ubistva.
Telo bez glave
Pantu Grkovića (66), penzionera iz Orahovca, pripadnici OVK-a su kidnapovali 17. juna 1999. Njegovo telo pronađeno je pet dana kasnije u mestu Brnjača kod fabrike Termovent u šumi. Supruga Milica posvedočila je da su Panta i ona tog dana otišli kod komšinice Miroslave da sačekaju pratnju Kfora da ih prebaci u srpski deo grada. Ali, Kfor nije došao. U 21.30 u Miroslavinu kuću ušla su šestorica pripadnika OVK, neki od njih komšije iz ulice: Fahredin Hundozi, Bugari Ramadan i Kovač, Albanac katolik. Tražili su da im predaju oružje i novac, a Pantu su poveli.
Meštani Albanci 22. juna su pronašli četiri tela i to prijavili Kforu, koji je obavestio Anđelka Kolašinca, predsednika opštine Orahovac. Milica je prepoznala supruga. Posvedočila je i da je na telima bilo vidljivih tragova nasilja. Jednom je nedostajala glava. Jedan je bio vezan žicom između dva drveta. Kfor nije mogao da ga odveže, već su morali buldožerom da iščupaju drvo, da bi odvojili telo.
