Ko je pokrao naše slike?!
Novoizabrani predsednik Matice iseljenika Miodrag Jakšić otkrio je javnosti skandalozan podatak da se više od 70 umetničkih dela srpskih autora već godinama ne nalazi u Matici i da su praktično nestala.
Reč je o delima koje su slikari iz rasejana, među kojima su neki od najpoznatijih imena srpskog slikarstva, darivali Srbiji kao deo reprezentativne izložbe u Narodnom muzeju, novembra 1990.
Pojedini mediji su objavili da su poslednji put slike bile u javnosti u proleće 2008. godine na prigodnoj svečanosti u privatnoj vili u krugu bivše Fabrike štofa "Branko Krsmanović" u Paraćinu, vlasništvo tadašnjeg predsednika Matice, Radivoja Dabića.
Povratiti poverenje
Za Miodraga Jakšića nema dileme da je jedan od prioriteta Matice iseljenika i Srba u regionu da istraže i razreše nestanak vrednih umetničkih dela.
- Važno nam je da nam se jave ljudi koji su učestvovali u organizaciji transporta tih slika u Paraćin ili su na bilo koji način bili vezani za celi projekat. Sticanje poverenja između velikog broja ljudi koji žive u inostranstvu i matice nam je veoma značajno - kazao je Jakšić.
"Vesti", međutim, saznaju da je poslednji put trag o slikama zabeležen u Vrnjačkoj Banji, gde je 2009. u tamošnjem kulturnom centru organizovana izložba. Zajedničko i jednoj i drugoj izložbi je jedno ime, Radivoje Dabić, čovek koji je na funkciju predsednika Matice iseljenika došao iz Pariza, a koji se povodom ovog skandala još uvek ne oglašava, uz izgovor da je na putu!
Dragica Danon, dugogodišnji radnik Matice iseljenika, otkriva za "Vesti" da se godinama bavila istraživanjem gde su slike sa izložbe i da ih je u jednom momentu i pronašla u podrumu jedne crkvene zgrade u Sremskim Karlovcima. Onda se pojavio Radivoje Dabić i odneo ih u svoju privatnu kuću u Paraćinu.
- I pored bezbroj mojih intervencija on ih nije vratio. Pre nekoliko meseci sam ga kontaktirala putem imejla i ponovila zahtev da vrati slike, a on mi je uzvratio da sam "niko i ništa" - priča nam Dragica Danon.
Svojevremeno je zbog svoje upornosti da istražuje kuda su nestale slike, a još više zbog onog što je otkrila, Dragica dobila otkaz i pored više od tri decenije staža u Matici iseljenika. Nakon osam godina gotovo donkihotovske njene lične borbe, na koju su se oglušili svi mogući nadležni, od policije, preko ministarstva dijaspore i kulture, gospođa Danon se nada će dolaskom novog rukovodstva u Maticu ova sramotna epizoda dobiti pozitivan ishod i da će slike biti vraćene.
- Molim se Bogu da ih nije izneo iz zemlje - dodaje.
Temeljac za Zadužbinu
Dragica Danon, koja je u Matici radila i kao direktor projekta, ukazuje na to da su slike ogromne umetničke i finansijske vrednosti.
- I ono još važnije, to je trebalo da bude kamen temeljac osnivanja zadužbine srpskog stvaralaštva u svetu, u kojoj bi se čuvalo sve ono što su Srbi u svetu stvorili, od slika, knjiga, doktorske disertacije, patenata. Vladalo je i veliko interesovanje, čak je bilo u planu i da se zadužbini dodeli zgrada u Knez Mihailovoj.
Izložba "Likovno stvaralaštvo Srba u svetu" bila je organizovana u čast 300. godišnjice Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, kada je praktično formiran Legat Matice iseljenika Srbije.
Incijator da se umetnici iz dijaspore organizuju bio je Slobodan - Slobo Pulika Jevtić iz Francuske. Poznati slikar koji je putem svojih poznanstava pomogao da se prikupe vredna dela stvaralaca iz rasejanja i ostave u nasleđe matici, sada je razočaran.
- Sve je to pokazatelj tragičnog odnosa srpske kulture van zemlje - kaže nam Pulika.
On, međutim, ne odustaje u svom pregalaštvu kulturnog povezivanja Srbije i Francuske i u dogovoru sa ambasadorom Srbije pri Unesku Darkom Tanaskovićem pokrenuo je akciju o srpskim majstorima u Francuskoj od 19. veka do danas.
Zanimljivo je da kad je Dragica Danon kontaktirala umetnike tražeći podršku da zajedno krenu u akciju vraćanja nezakonito prisvojenih umetničkih dela, nailazila je na različite odgovore.
Neki su bili duboko razočarani, neki su na darivanje slike i zaboravili, pojedinci su tražili da im se slika vrati, a neki su poručivali da ništa bolje nisu ni očekivali, jer su i dotadašnja iskustva ljudi koja su pomagala matici bila poprilično gorka.
Popović, Omčikus, Kragulj, Majzner...
Među nestalim umetninama nalaze se dela koja su potpisali Slobodan Jevtić Slobo, Ines Bakić, Krinka Belić, Miodrag -Mišel Vojić, Vasili Kirjazovski, Radovan Kragulj, Zoran Ljutica, Stevan Malenić, Miodrag Marković, Milinko Miković, Živka Milojević, Ljubomir Popović Ljuba, Dušan Simić, Vlada Čakarević, Milan Uzelac, Miloš Šobajić, Kosa Bokšan i Petar Omčikus, svi iz Francuske. Na spisku nestalih su i dela Tomislava Božovića i Lazara Dimitrijevića iz Švedske, Mile Prerade i Mihaila Čumića iz Nemačke, Lilijan Karland i Radomira Miljkovića iz Australije, Vere Gavrilović-Obradović, Bogdana Miščevića, Marije Pavlović McCarthy, Branka Porobića, Vlaste Stefanovića, Đorđa Čermaka, Aleksandra Popovića i Dušice Savić Benghiat, svi iz SAD. Nedostaju i dela Josipa Majznera, Miroslava - Kića Nešića, Aleksandra Petričića i Blagoja Srdića - (Braca Bonifacio) iz Kanade, kao i Olge Vuksanović-Montanjo iz Bolivije i Vladislava Lalickog iz Južne Afrike.
