Advokati i lekari tuže NATO zbog bombardovanja Srbije
Osamnaest godina posle bombardovanja Srbije – priprema se tužba protiv 19 članica NATO-a, koje su učestvovale u agresiji. Tužbe, u ime žrtava, priprema specijalni tim, koji će činiti domaći i strani advokati, kao i lekari kojima predstoji da dokažu vezu između porasta najtežih bolesti i korišćenja uranijuma tokom bombardovanja.
Četrdeset pet milijardi godina potrebno je za potpuni raspad osiromašenog uranijuma. Na Srbiju je 1999, po priznanju NATO-a, bačeno više od 10 tona – uglavnom na Kosovu, ali i četiri lokacije na jugoistoku Srbije.
Već u prve dve godine posle bombardovanja beleži se porast hematoloških i bubrežnih oboljenja. Godinama kasnije, i teža.
- Sada statistika upravo govori o enormnom procentu. O epidemiji malignih bolesti, anomalija na potomstvu, sama činjenica da se kod jednog deteta dnevno utvrdi jedno maligno oboljenje, dovoljno govori o riziku - kaže član tima Radomir Kovačević, toksikolog u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.
Pročitajte još:
* Srbija zbog bombardovanja večno zatrovana uranijom, čeka nas epidemija karcinoma"
* Srbi kreću u obračun sa NATO: Sprema se tužba za bombardovanje SRJ
Iako veza između statistike i bombardovanja zvanično nije dokazana, ekspertski tim namerava da je utvrdi – sa čime će pred sudove 19 zemalja NATO-a.
Uprkos činjenici da su slični pokušaji, ranije, ostajali bez epiloga - italijanski kasacioni sud u slučaju pogibije radnika RTS-a i nemački Ustavni sud u slučaju stradalih na Varvarinskom mostu proglasili su se nenadležnim. Pravnici, zato, male šanse daju novoj inicijativi.
- Ovde govorimo s jedne strane o nemogućnosti utvrđivanja direktne krivice, s druge strane verujemo da će situacija biti veoma slična onoj koja je bila u Nemačkoj - kaže Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava - Jukom.
- Ono što je bolje, to je da se napravi neka komisija koji će pribaviti sve to što su nam radili, opisati, dokumentovati sa fotografijama, istorijama bolesti i tada sačekati odgovarajući momenat da se to iskoristi - kaže advokat Toma Fila.
Borba za pravdu propala je čak i kada je iza nje stajala država – tokom bombardovanja Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je zahtev jugoslovenske vlade da NATO prekine sa udarima.
Pet godina kasnije, proglasio se i nenadležnim u sporu Srbije i Crne Gore protiv osam članica alijanse. Iskustvo pokazuje da se umesto pravnim sredstvima, treba boriti političkim, kaže pravnik Jukoma.
- Da one sada nakon ovoliko godina pomognu našoj zemlji da pojedine posledice sanira – ovde govorimo i o razminiravanju i o finansijskoj pomoći i ulaganjima i mislim da je to i put kojim treba i u ovom slučaju ići - kaže Milan Antonijević.
Ekspertski tim, ipak, ima optimizma – namera im je da se u tužbama nađu i posledice korišćenja kasetnih bombi i bombardovanja hemijskih i petrohemijskih postrojenja. Veruju da će dokaze prikupiti za oko dve godine.
