Država kreće u bitku za ćirilicu
U pripremi je čitav niz mera i propisa čiji je cilj zaštita ćirilice, a predviđene su i kazne za kršenje odredbi o službenoj upotrebi jezika i pisma. Biće i poreskih olakšica.
Strategijom razvoja kulture, koja je odnedavno na javnoj raspravi, predviđene su poreske olakšice za izdavače novina i knjiga na ćirilici, stimulisanje kompanija koje istaknu naziv na ćirilici, kao i druge pogodnosti za upotrebu srpskog jezika i nacionanog pisma.
Po ugledu na Francusku, Poljsku i druge evropske zemlje, brigu o jezičkoj politici preduzeće novo telo - Savet za srpski jezik.
Nacrtom izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma preciziran je tretman srpskog jezika i ćirilice u javnom životu, a prvi put su uvedene i kazne za kršenje ove vrste propisa.
U predloženom zakonu, koji je dostavljen Vladi Srbije, ćirilica je određena kao matično pismo, koje uz srpski jezik obuhvata ukupno pismeno i usmeno opštenje državnih organa, lokalne samouprave, škola, fakulteta, štampanih i elektronskih medija, kao i preduzeća i ustanova, dok latinica ima status - pomoćnog pisma, navode "Novosti".
Strategija razvoja kulture predviđa i prednost ćiriličnih izdanja prilikom državnog otkupa za biblioteke, kao i prvenstvo ovih publikacija u državnom finansiranju prevođenja stranih dela na srpski jezik.
Predložene su poreske olakšice kao podsticaj distributerskim mrežama za titlovanje filmova na matičnom pismu, a najmanje polovina filmova na komercijalnim televizijama morala bi da bude titlovana na ćirilici.
Mobilni operateri takođe treba da obezbede ravnopravan tretman oba pisma.
Ministar kulture i informianja Vladan Vukosavljević kaže za beogradske medije da nije reč o nametanju ćirilice već o njenoj zaštiti.
- Ona je u Srbiji ugroženo pismo. A stanje je relativno zabrinjavajuće, pre svega zbog predominantne upotrebe latinice - rekao je on.
Naravno, kako je dodao, nije reč ni o kakvoj zaveri protiv ćirilice, već o faktičkom stanju uzrokovanom duhom vremena, istorijskim okolnostima i višedecenijskim procesom globalizacije koji je latinicu učinio svetski dominantnim pismom.
On napominje da je ćirilica zaštićena i postojećim zakonom, ali da se mladi ljudi uglavnom okreću latinici zbog medija, Interneta, logoa svetskih brednova.
