Poziv dijaspori: Ćirilica do Pekinga
Ohrabrujem naše ljude iz dijaspore da nam se obraćaju jer oni imaju važnu ulogu u predstavljanju srpske kulture, običaja i tradicije u svetu. Apelujem da čuvaju svoj kulturni identitet, jezik i pismo, da čitaju knjige velikih srpskih pisaca i pesnika.
Veoma je važno imati svest o značaju tih vrednosti. Očuvanje identiteta jedan je od osnovnih uslova postojanja nacije u istorijskom kontinuitetu, kaže za "Vesti" ministar Vladan Vukosavljević.
Smatra da će otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu, planirano za septembar, biti najveći iskorak u međunarodnoj saradnji Srbije od otvaranja Kulturno-informativnog centra u Parizu 1973. Dakle, posle 45 godina.
- Naši planovi su vezani i za Moskvu, Berlin, Temišvar, Beč, koliko finansijske mogućnosti budu dozvoljavale, ali sa snažnim opredeljenjem da jačamo kulturnu diplomatiju.
Kakvu saradnju imate sa organizacijama Srba iz dijaspore? Koliko i kakve projekte podržavate?
- Redovno sarađujemo sa srpskim organizacijama iz dijaspore, a jedan od osnovnih instrumenata kulturne politike u toj oblasti je godišnji Konkurs za kulturne delatnosti Srba u inostranstvu. Na njega se, zavisno od godine, javlja od 200 do 350 srpskih organizacija sa svih kontinenata. Ove godine bilo je 205 takvih projekata, od čega je 161 pristigao iz regiona, odnosno bivših jugoslovenskih republika, Rumunije i Mađarske, odakle godinama unazad stiže oko tri četvrtine prijava.
Ceneći tu činjenicu i propozicije konkursa, naše stručne komisije su tim projektima davale prioritet prilikom odlučivanja. Nekoliko godina unazad, raspoloživa sredstva za ovaj konkurs su oko 10 miliona dinara, ali insistiramo na ukupnom povećanju budžeta za oblast kulture koje bi omogućilo povećanje iznosa i za ovaj konkurs jer smatramo da ima mnogo kvalitetnih projekata. Inače, prijave su stizale iz Austrije, iz BiH, odnosno iz Republike Srpske, Velike Britanije, Italije, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Norveške, Rumunije, SAD, Kanade, Slovenije, Francuske, Hrvatske, Crne Gore, Češke, Švajcarske, Švedske, Španije...
Kakvi su ti projekti?
- U najvećoj meri je reč o projektima iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, jezika i pisma, o određenim kulturno-umetničkim programima. Raznolikost je velika, ali kvalitet varira. Dešava se da je ideja dobra, ali da projekat nije dobro opisan ili nije dobro popunjena konkursna prijava, pa se ne može uzeti u razmatranje. Ovom prilikom pozivam naše ljude iz dijaspore da ukoliko imaju nedoumice, potraže uputstva na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a ako im je potrebno još objašnjenja, naše kolege će im izaći u susret.
Kakva je sudbina Kulturnog centra u Parizu? Jeste li zadovoljni funkcionisanjem te ustanove u odnosu na njene mogućnosti?
- Trebalo bi poći od činjenice da je Kulturno-informativni centar u Parizu osnovan u vreme nekadašnje SFRJ, početkom sedamdesetih godina. Kad su se sredinom devedesetih menjali naši državni okviri, taj centar bio je ogledalo događaja u zemlji, različitih političkih i istorijskih okolnosti. Radio je sa promenljivim uspehom i rezultatima. Bilo je i kadrovskih problema, koncepcijskih lutanja, uvek je postojala napetost u logici da li su potrebni programi namenjeni našoj dijaspori ili međunarodnoj publici.
Centar je u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova, a mi u Ministarstvu kulture se bavimo programskom delatnošću. Veliku pažnju smo posvetili kvalitetu programa, svake godine formiramo stručne komisije koje odlučuju o projektima koji će biti predstavljeni u Parizu, tako da s optimizmom gledam na budući rad ove ustanove. Kulturna politika ovog ministarstva se, pored ostalog, zasniva na otvaranju većeg broja međunarodnih kulturnih centara Srbije u inostranstvu, snažnijem prisustvu srpske kulture u svetu.
Kulturna diplomatija je trend poslednjih 30 godina. Mi kasnimo.
- To je jedan od važnih, sveprisutnih alata u međunarodnim odosima. U saradnji s Vladom Srbije i MSP-om, trudićemo se da državno kaskanje na tom polju smanjujemo. Svesni smo da zemlje u regionu imaju veći broj kulturnih centara nego Srbija, ne utrkujemo se, ali smatramo da Srbija iz oblasti savremenog stvaralaštva: muzike, filma, književnosti, ima šta da ponudi na svetskom kulturnom tržištu. To je jedan od načina da se Srbija predstavi ne kao deo regiona koji je sklon samo političkim i drugim turbulencijama, nego kao zemlja sa jakom kulturnom tradicijom.
Jeste li zadovoljni načinom na koji se predstavlja kultura Srbije u svetu?
- Aktivnosti Ministarstva u oblasti međunarodne saradnje su intenzivne, naši filmovi se prikazuju na međunarodnim festivalima, zapaženi su nastupi domaćih muzičara u svetu, postoji dobra saradnja između naših i inostranih institucija: pozorišta, biblioteka, arhiva, muzeja... Relativno sam zadovoljan, ali smatram da afirmisanje srpske kulture može da bude snažnije.
Koliko su Srbi iz dijaspore uključeni u predstavljanje i promociju kulturnih projekata?
- Oni su uključeni u projekte koje sufinansira Ministarstvo, ali konstatujem da je naša dijaspora jako dobro organizovana. Uspešno organizuju književne večeri, koncerte, izložbe... Imamo bogato kulturno nasleđe i vrlo živo savremeno stvaralaštvo, ali kao država moramo više da izdvajamo za kulturu jer će bez toga sve ostalo biti, da se slikovito izrazim, "ceđenje suve drenovine". Kad je reč o promovisanju srpske kulture van njenih granica, postoji prostor za intenzivniju saradnju sa dijasporom.
Uz pretpostavku da nije sve u novcu, Ministarstvo može našim organizacijama iz dijaspore da pruži i preporuke, savete i logističku pomoć.
Jedan od segmenata Strategije razvoja kulturnog razvoja za period od 2018. do 2028. odnosi se na izgradnju mehanizama pomoću kojih će se unaprediti saradnja sa dijasporom. Strategija je prvi strateški dokument koji je Ministarstvo uradilo u oblasti kulturne politike i nadam se da će do kraja godine biti usvojen.
Član Krunskog saveta
- Rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a imao je nekoliko studijskih boravaka u Francuskoj i Nemačkoj. Radio je u spoljnoj trgovini, u beogradskom preduzeću Univerzal, bio je direktor i vlasnik preduzeća za promet nekretninama i pružanje pravnih usluga.
Od 2002. godine je direktor i suvlasnik preduzeća za odnose s javnošću Logos public Relations.
- Pisao je tekstove za "Pravnik", "Književnu reč" i "Nin'. Od 2004. je član Krunskog saveta porodice Karađorđević, a bio je i potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine "Miloš Crnjanski". Na mestu sekretara za kulturu Grada Beograda bio je od 2013. do 2016. godine. Govori engleski i francuski jezik.
Nove lektorske katedre
- Broj lektora za naš jezik poslednjih godina je dramatično smanjen na stranim katedrama. Naših lektorata ima svega desetak, dok ih, na primer, Hrvatska ima oko 60, a Slovenija oko 45.
U saradnji s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uspostavljen je niz kriterijuma za izbor lektora, obezbeđena su sredstva, tako da očekujem da će u narednih godinu dana Srbija obnoviti između pet i deset lektorskih katedri i to u Rusiji, Mađarskoj, Poljskoj, Sloveniji i Austriji. Evropske države imaju lektorske katedre u zemljama regiona, a mi smo tu u zaostatku. Nekada se srpski jezik učio na univerzitetima u 30 zemalja, a naša država slala je u svet desetine lektora.
Nemar je doveo do toga da danas imamo desetak lektorata u svetu, a mnoge katedre za srpski jezik preuzeli su lingvisti koji predaju hrvatski, bosanski, pa i crnogorski jezik.
