Zemlje Balkana ostaju bez stručnjaka: Zbogom pameti
Raspamećeni Balkan je naziv koji bi mogao poneti ovaj region posle više nego zabrinjavajuće statistike Evropske banke za obnovu i razvoj o odlivu čak šest miliona uglavnom školovanih ljudi.
Bosanci najviše odlaze
Analiza balkanskog egzodusa pokazuje da, prilikom migracija, zemlje regiona jugoistočne Evrope znatno više napuštaju visokokvalifikovani kadrovi nego zaposleni prosečnih znanja i veština.
- Ta višemilionska brojka onih koji žive u inostranstvu predstavlja čak trećinu populacije Zapadnog Balkana - ukazao je predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti i dodao da najviše zabrinjava odlazak mladih i obrazovanih ljudi.
Ubrzano pražnjenje regiona migracijama kvalifikovanih radnika, prema rečima Čakrabartija, ima negativan efekat na produktivnost. Međutim, kako dodaje, negativne efekte na rast može imati i odlazak niskokvalifikovane radne snage.
- Emigracija, posebno mladih obučenih kadrova, ozbiljan je problem za Zapadni Balkan. Migracije su motivisane razlikama u prihodima u poređenju sa zemljama Evrope, što je glavni ciljani region. Ali na migracije, takođe, utiče i nezadovoljstvo domaćim političkim i ekonomskim prilikama - kaže Čakrabarti.
Evidentan je odlazak iz regiona i mada niko, kako kaže za "Vesti" izvršni direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević, ne može da utvrdi strogo preciznu brojku onih koji idu, ipak se pokazuje da najviše ljudi odlazi iz Bosne i Hercegovine. On podseća da se odlazilo i 90-ih prošlog veka, ali da su sada razlozi odlaska drugačiji.
Udar na vitalnost nacije
- Kad je reč o Srbiji, priča se o odlivu školovanih, stalno se gleda koliko je utrošeno na sistem obrazovanja i njihovo školovanje, ali vidimo da idu i oni s nižim stepenom obrazovanja čije školovanje takođe košta, a veštine koje znaju su potrebne - objašnjava Petronijević i dodaje da se traže srpski vozači, građevinski i radnici na CMC mašinama, halogeni zavarivači, a ne samo lekari već i medicinske sestre.
Zabrinjavajuće je što su, kako ističe naš sagovornik, nekada odlazili pojedinci iz porodica na rad u inostranstvo, a sada se sele čitave porodice.
- To pokazuje da je odluka ovih porodica da se trajno isele, što je loše za jednu zemlju jer predstavlja i udar na vitalnost jedne nacije - pojašnjava Petronijević kako Balkan, s izuzetkom Albanije, postaje prostor starih.
U osvrtu na odliv obrazovanih, ovaj stručnjak ukazuje da, osim negativne posledice, odliv mozgova nosi i pozitivne koje Srbija treba da iskoristi.
- Obrazovani kadar se tamo gde ode, brzo etablira, uspostavi veliki broj kontakata i stalno tamo unapređuje znanje koje mi možemo zahvaljujući novim tehnologijama možemo da iskoristimo, a to, nažalost, ne radimo.
Dok druge države upotrebljavaju znanje obrazovanih i kvalifikovanih Balkanaca, korist Srbije se svodi na se na to da dijaspora šalje značajan iznos doznaka kući koji je u prošloj godini iznosio 2,6 milijardi evra.
- Doznake nemaju značajan efekat na razvoj, ograničavaju i spremnost za rad onih koji su ostali kod kuće - smatra Čakrabarti.
Naravno da nemaju, potvrđuje za naš list stručnjak za inostrana ulaganja Milan Kovačević, jer neko šalje roditeljima, a neko tetki taj novac iz inostranstva, što jasno govori da je samo za ličnu upotrebu.
Ostadoše "lenjivci"
- Naš problem je što idu u inostranstvo oni koji veruju u sebe i mogu i hoće više da rade, dok ostaju oni kojima je problem da mnogo vremena provedu na poslu, a da se pritom, kao što znamo, prekovremeni rad plaća - ukazao je Milan Kovačević kako iz zemlje odlaze ambiciozni i bolji radnici, a ostaju "lenjivci i nekvalitetni".
Iz Pakistana u Rumuniju
Odgovor na emigracije su imigracije, kaže izvršni direktor Grupe Vladimir Petronijević, ukazujući da su i Srbija o ostale države u regionu ne samo deo Evrope, već su nekome Zapad.
On navodi primer Rumunije iz koje vozači masovno odlaze, ali je njen odgovor na migracije novog milenijuma dovođenje vozača iz Pakistana.
Beg od siromaštva
Suma Čakrabarti smatra da je rešavanje problema migracija veoma složeno.
- Nije tu reč samo o podizanju nivoa prihoda, što je teško pitanje samo po sebi, već i kreiranju boljih uslova za život. To podrazumeva bolje funkcionisanje javnih institucija, koje služe ljudima umesto da komplikuju njihove živote, pružaju visokokvalitetnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, ali i pravosudni sistem u kome će sudski procesi biti fer i neće trajati godinama. Takođe podrazumeva i pristup kvalitetnom snabdevanju vodom, uslugama za prečišćavanje otpadnih voda, kao i dobar kvalitet vazduha. To treba da bude prioritet za kreatore ekonomske politike, baš kao što je priortet bolji put ili železnička pruga - kaže on.
