Okrugli sto "Vesti" - Čije su kosovske žrtve?
Žrtve rata na Kosovu, ubijene i kidnapovane, poslednjih godina političari koriste samo u dnevno političke potrebe. Iako porodice žrtva godinama ponavljaju da je rasvetljavanje istine prvi korak ka pomirenju Srba i Albanaca, ova tema godinama nikako da nađe put do pregovaračkog stola u Briselu. Ni međunarodna zajednica nije napravila nikakav pomak. Savetodavna komisija za komisija za ljudska prava Unmika kojoj su se obraćale srpske porodice zaključila da su neefikasnim istragama srpske "žrtve ubijene po drugi put". Albanske porodice, pak smatraju da Vlada Srbije ne čini dovoljan napor da se sazna istina. Dok misija Euleks ponavlja da je posvećena pružanju podrške u rešavanju sudbine nestalih, činjenica je da više 18 godina od okončanja sukoba porodice ne znaju sudbinu više od 1.665 lica. Okrugli sto Vesti - pita čije su oni žrtve?
* Zid plača je nedavno bio centralna tema medija u Beogradu. Srušen je u tokom protesta. Taj znak sećanja nalazi se ispred Skupštine Srbije, okačen na lestivicama. Zaslužuju li žrtve dostojan spomenik?
* Na koji način se vlasti ophode prema žrtvama? Kakvi su zakonski okviri za pomoć porodicama žrtava?
* Da li političari u Beogradu i Prištini imaju razumevanja za porodice žrtava?
* Zbog čega se o ovoj temi ne razgovara u Briselu?
* Postoji i problem identifikacije. Šta je prepreka da se pronađena tela identifikuju?
* Savetodavna komisija za ljudska prava Unmika je nedavno ukazala na slučaj zamene posmrtnih ostataka. Telo Srbina Rajka Milenkovića iz Kosovske Mitrovice predato je 2003. albanskoj porodici nestalog B. K. iz Kline. Kolika je odgovornost međunarodne zajednice za ovakve "greške"?
* Tema žrtava je usko povezana sa temom ratnih zločina. Da je to glavna prepreka na putu do istine?
* Da li je moguće doći do pomirenja ili razumevanja, bez istine?
Učesnici: Gordana Nešić Đikanović, Duško Čelić, Prenk Đetaj
Autor: Jelena L. Petković
Mišljenja, stavove, sugestije i predloge naših sagovornika objavićemo u vikend izdanju "Vesti" od 27. maja.
Gordana Nešić Đikanović
Rođena sam 15. novembra 1951. godine u Podujevu, gde su moji roditelji radili kao prosvetni radnici. Od moje pete godine, pa sve do masovnog progona kosmetskih Srba i nealbanaca, krajem juna 1999. godine, živela sam u Prištini. U ovome sam gradu završila osnovnu školu, gimnaziju i Filozofski fakultet. Aprila 1975. godine sam kao novinar-pripravnik, počela da radim u prištinskom "Jedinstvu", jedinom dnevnom listu koji je na srpskom jeziku izlazio na Kosovu i Metohiji. Dvadeset dve godine sam u "Jedinstvu" provela, a naredne dve na poslovima savetnika za informisanje u kabinetu predsednika Grada Prištine.
Od jula 1999. godine sam kao raseljeno lice, a zapravo izbeglica u sopstvenoj državi, nastavila da se bavim novinarstvom u redakcijama pisanih medija u Pančevu i Beogradu.
Početkom 2008. godine, postala sam član Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji. Jer, moj jedini brat - Miroslav Nešić, mašinski inženjer koji je radio u TE Kosovo-Obilić, stradao je kao rezervni vojni starešina u Novom Selu Mađunskom kod Vučitrna, 14. aprila 1999. godine. Na njegovu i nesreću svih nas iz porodice, mobilisan je januara 1999.godine, ne dočekavši svoj pedeseti rođendan.
Od marta 2014, član sam Udruženja porodica kosmetskih stradalnika.
Kroz pisanje tekstova i uređivanje 25 brojeva časopisa "Kosmetske žrtve" i jedanaest brojeva časopisa "Nezaborav", želela sam da ostavim pisani trag o stradanjima kosmetskih Srba, zalažući se za istinu i pravdu i za srpske žrtve.*
Prenk Đetaj
Rođen sam 20. jula 1948. godine Budisavcima, između Peći i Kline gde i danas živim. Prosvetni sam radnik. Zavštio sam istoriju na Filozofskom fakultetu u Prištini. U prosveti sam radio od 70-ih godina prošlog veka sve do posle rata. Devedesetih sam kao i svi bio izbačen, ali sam nastavio da se bavim svojim poslom. Bavio sam se i politikom. Bio sam član LDK (Demokratske lige Kosova) i dalje sam njen član. Posle rata sam bio potpredsednik opštine Kline, dve godine predsednik opštine i od aprila 2008. sam predsednik Komisije za nestala lica kosovske vlade. U najužoj porodici nemam nikoga ko je nastradao, ali deda, otac i brat od 16 godina od mog zeta ubijeni su u Meji. Oženjen sam. Imam sedmoro dece, šestoro ćerki i jednog sina.*
Doc. dr Duško Čelić
Doc. dr Duško Čelić, rođen je u Prištini, 11. marta 1963. godine. Osnovnu i srednju školu završio je sa odličnim uspehom u Prištini. Diplomirao je 1987. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, kao student generacije, sa prosečnom ocenom 9,40. Dobitnik je nagrade ''Istaknuti student Pravnog fakulteta'' a bio je i stipendista Univerziteta u Prištini.
Radnu karijeru započeo je u Železničko-transportnoj organizaciji Priština, u kojoj je obavio pripravnički staž a obavljao je i poslove Direktora Sektora za rad i radne odnose. Po raspuštanju Skupštine i Izvršnog veća AP Kosovo i Metohija 1991. godine, obavljao je poslove v. d. Pokrajinskog sekretara za rad i zdravstvo AP Kosovo i Metohija. Tokom 1992. godine, obavljao je poslove Pomoćnika direktora Republičke direkcije za razvoj AP Kosova i Metohije, potom poslove Savetnika direktora Fonda za razvoj Srbije i tokom 1993. godine, poslove Savetnika u Ministarstvu za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Magistrirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici a na istom fakultetu je doktorirao sa temom: ''Zaštita stvarnih prava na nepokretnostima lica prognanih sa Kosova i Metohije''. Od 1995. godine, zaposlen je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, na kome je obavljao poslove od asistenta-pripravnika do docenta. Trenutno u zvanju docenta, izvodi nastavu na predmetima Uvod u građansko pravo i Stvarno pravo i Hipotekarno pravo, na osnovnim akademskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Osnivač je i jedan od programskih urednika FORUM IURIS-a - Kluba ljubitelja pravne baštine i pravničkih veština na Pravnom fakultetu u Prištini. Član je i sekretar redakcije ''OBELEŽJA'' – časopisa za društvena pitanja, nauku i kulturu (izdavač ''Jedinstvo'' Priština, prvi br. obj. 1.10.1971. god.). Jedan je od osnivača projekta ''Pravna klinika'', Nezavisne studentske unije u Kosovskoj Mitrovici, podržanog od UNDP i OSCE; u periodu od 2008- 2010. godine bio nastavnik pravničkih veština u projektima a tokom 2010. godine i nastavnik pravničkih veština na podprojektu ''Retorika i besedništvo''.
Od 2011. godine, rukovodilac je fakultatitvnog programa za sticanje praktičnih pravničkih znanja i veština - ''Pravne klinike'', na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je i nastavnik pravnih veština.
Objavio je više od 60 naučnih i stručnih radova, publikovanih u vodećim domaćim časopisima, međunarodnim časopisima, zbornicima radova sa međunarodnim učešćem i zbornicima radova. Učestvovao je u radu više desetina naučnih konferencija: međunarodnih, domaćih sa međunarodnim učešćem, kao i na okruglim stolovima. Učestvovao je u 10-ak naučnih projekata.
Objavio je više od 100 pravno-političkih crtica i publicističkih tekstova iz imovinsko-pravne oblasti i povodom protivpravnog narušavanja teritorijalne celovitosti Republike Srbije i uzurpacije njenog suvereniteta na Kosovu i Metohiji.
Uža oblast interesovanja, kojom je trenutno zaokupljen je kvazipravna delatnost i praksa Privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK) i samoproklamovanih vlasti na Kosovu i Metohiji u oblasti imovinskih prava sa naglaskom na kršenje ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji.
Član je Udruženja pravnika Republike Srbije, Udruženja pravnika Republike Srpske, Udruženja za građansko procesno i arbitražno pravo i Udruženja za medicinsko pravo. Od 1999. godine aktivan je član Centra za unapređenje pravnih studija (CENTER FOR ADVANCED LEGAL STUDIES - LAW STUDIES - CUPS), Beograd. Govori engleski jezik a služi se i nemačkim jezikom.
Bio je član radne grupe za izradu Ustavnih okvira za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji (2001. godine). U periodu april 2006. – februar 2007. godine, bio je član ekspertskog dela Državnog pregovaračkog tima u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, vođenog pod okriljem OUN uz posredovanje Martija Ahtisarija, zadužen za imovinska pitanja, lokalnu samoupravu i ustavna pitanja.
Odlukom Direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Vlade Republike Srbije, 261 Broj: 02-05-6/13-03, od 6. 3. 2013. godine, imenovan je za stručnog rukovodioca Radne grupe za predlaganje mera pravne zaštite državne imovine i imovine privrednih subjekata na teritoriji AP Kosovo i Metohija od nezakonite svojinske transformacije koju sprovode Privremene institucije samouprave.
Do 16. juna 1999. godine živeo je i radio u Prištini, iz koje je, kao i najveći deo Srba, prognan, nakon stupanja na snagu Rezolucije SB OUN br. 1244. Njegov rođeni brat Ivan, kidnapovan je 14. juna u Prištini, dok je na putu do posla u jednoj pekari kupovao hleb. Nakon pet godina, njegovi posmrtni ostaci identifikovani su i predati porodici. U obdukcionom nalazu konstatovano je da je smrt nastupila nasilno, dejstvom tri puščana projejktila iz neposredne blizine a ruke žrtve bile su vezane žicom. Ivan je bio mašinski inžinjer, nije bio učesnik rata, bio je oženjen, otac četvoro dece.
Član je Izvršnog odbora Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji i Predednik Upravnog odbora Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije.
Oženjen je i otac dvoje dece. *
*Biografije dostavljene "Vestima"
