Istoričari saglasni: Srbi su već tri decenije "loši momci"
Istoričari Milan St. Protić i Čedomir Antić smatraju da su Srbi već tri decenije taoci stereotipa o "lošim momcima", uprkos činjenici da je mnogo razloga da se vidi i naše "lepo lice". Kako smatraju, biće potrebno još dosta vremena, "kulturne politike" i strpljenja da izađemo iz toga.
Srbija, pre svega, treba da brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa "kavgadžije, prznice i krivca za sve loše na Balkanu", saglasni su Protić i Antić.
Zasad, svetski mediji su, posle incidenta na Beldoks festivalu, kada je Bernar Anri Levi pogođen tortom, požurili da Srbiju ponovo smeste u okvir "politički trusne periferije Evrope", u kojoj ne postoje politička kultura, elementarno vaspitanje, disciplina i red. Na stranu što je Levi dobio tortu u glavu kao reagovanje na dokumentarac u kojem su Srbi opet jedini krivci za užase devedesetih, ali taj se stereotip ponavlja već gotovo trideset godina.
Pročitajte još:
* Incident u Beogradu: Prekinut govor Bernara Anri Levija, pogođen tortom u glavu (VIDEO)
* Dokumenta CIA o Bernaru Anri Leviju: Sejao mržnju širom sveta
30 godina stereotipa
A u tih se gotovo trideset godina mnogo toga dogodilo, mnogo je puta Srbija odreagovala uzdržano na takve ocene, trudeći se istovremeno da, ne odbacujući sopstvenu krivicu za stradanja i nevolju nanetu drugima, pokaže i predstavi i svoje evropsko, ljudsko, uređeno lice.
Istoričar i diplomata Protić ocenjuje da smo se u te tri decenije kao društvo kretali u potpunim ekstremima, od "zarđalih kašika" do neukusne snishodljivosti prema velikim silama.
- Nikako da pronađemo meru ponašanja u odnosu na spoljašnju sredinu. To je posledica nedovoljne učtivosti, znanja, vaspitanja i samopouzdanja ljudi koji nas predstavljaju - uveren je Protić.
Podseća, naime, da je Srbija loš imidž stekla devedesetih godina prošlog veka u Miloševićevo vreme, kao i da mediji prosto obožavaju stereotipe. Jednim delom smo, kaže, sami krivi za to što smo "rđavi", ali "doprinosi" i površna i jednodimenzionalna slika svetskih medija.
Slučaj Levi
U slučaju Levija, dodaje, reagovali smo pokazujući očaj i iskompleksiranost jedne sredine, urpkos činjenici da o njemu ni dobar deo Francuske ne misli dobro, jer je mnogo puta pokazao da nema ni uverenja, ni intelektualnu dubinu.
- On jednostavno ne zaslužuje da se mi njime bavimo - smatra Protić, ali primećuje da ga je upravo to što je u Beogradu dobio tortu u glavu učinilo pobednikom u većini stranih medija, a mi smo se, dodaje, još jedanput pokazali kao gubitnici.
Proći će i Levi i torta i sve to... ali se još jednom potvrdilo da regujemo impulsivno, nepromišljeno, agresivno, komentariše Protić i kaže da se tako još jednom potvrdila stara istina da što jedna štetočina uništi - posle sto pametnih ljudi ne može da popravi.
- Loša slika Srba i Srbije u svetu ne može da se promeni preko noći, iako je stvorena preko noći. Nama je potrebna sistematska akcija pristojnog ponašanja pogotovu onih ljudi koji su na glavnoj sceni u raznim profesijama i poslovima kojima se bave. Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa "kavgadžije, prznice i krivca'' za sve loše na BalkanU" - napomenuo je Protić.
Razlika između Srba i Nemaca
Za istoričara Čedomira Antića veoma je bitna odrednica ta da u trci za približavanje Srbiji razvijenom svetu, svi ljudi koji se bave prosvetom, modernizacijom i uređenjem društva nisu saveznici predstavnika velikih sila, što objašnjava razlikom u odnosu elita u Francuskoj Engleskoj prema Nemačkoj nakon perioda vlasti fašista i istih tih elita prema Srbiji posle Miloševića.
- Suština razlike je u percepciji Nemaca kao naroda kulture, Getea, prijatelja, a Srbije i Srba u potpuno drugačijem konceptu - objašnjava Antić.
Za Nemce, objašnjava, važi dogma "da su oni doživeli jedan incident i da je holokaust posledica patologije grupe kriminalnih pojedinaca". Uz to, insistira se, kako kaže, na dobrim stranama tradicije nemačkog naroda, kao što su filozofija ili umetnost, marljivost, ekonomija...
- A da li ste čuli da se igde i ikad na zapadu insistira na dobrim tradicijama srpskog naroda - pita Antić i dodaje: "Možda su Zoran Ðinjić i Dimitrije Davidović uz Broza izuzeci".
Moramo, zato, napominje, da se suočimo sa tom percepcijom.
- Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu - odlučan je Antić.
Strpljenje i vaspitanje - glavno oružje
Protić nudi sličan recept - strpljenje i vaspitanje onih koji nas predstavljaju, zbog čega i smatra da kada nam neko iz belog sveta dođe u posetu, poput Levija, trebalo bi da imamo malo više takta, malo više dostojanstva, bez obzira šta nam ti stranci govorili.
Pročitajte još:
* Zapad krenuo u ofanzivu na Srbiju zbog Rusije
* "Zapad sve plaši 'velikom Srbijom', a stvara 'veliku Albaniju'"
- Francuzi imaju izreku "Ton je taj koji čini muziku". Stvari mogu da se kažu na različite načine i onaj ko ume da razgovara, uspeće da i najtežu i najneprijatniju stvar kaže na najcivilizovaniji način - primećuje Protić.
Antić, međutim, akciju neoskojevaca vidi kao dokaz da smo mi deo modernog sveta.
- Levija gađaju od 1986. godine. Što bi rekao jedan naš TV voditelj: to je sada već tradicionalno "tortiranje". Levi se nije iznenadio kada ga je torta strefila - primetio je Antić, ali i dodao da je u tome nezgodno "što je kod nas, zahvaljujući političkim centrima u Briselu ili Vašintonu, nestala desnica, makar ona bila i građanska ili okrenuta centru".
To je jedan problem, a drugi je, dodaje, što levica, koja se kod nas javlja, nije utemeljena na radništvu ili seljaštvu, već na nekim potpuno netačnim percepcijama naše prošlosti i tradicije.
- Naša anarhistička levica negira parlamentarnu demokratiju za razliku od levice na zapadu. Za našu levicu je prihvatljivo da ne budete trpeljivi prema tuđem mišljenju - kazao je Antić.
Kako se Levi ogrešio o Srbe
Kad je o Leviju reč, Antić ga vidi kao kontroverznu ličnost koja se ogrešila o Srbiju i Srbe. Slaže se, međutim, s Protićem da kad neko dođe u našu zemlju, država mora da mu garantuje ista prava, jer, kako objasnjava, naši su odnosi sa zapadom mnogo složeniji nego unutrašnji odnosi u Francuskoj.
- Mi moramo da gledamo svoje poslove i da kreiramo našu politiku i da štitimo ekonomska i svaka druga prava našeg naroda izvan Srbije - poručuje Antić.
A u slučaju Levija, kako kaže, kod nas je sa zakašnjenjem došao jedan "isluženi intelektualac čiji su stavovi doživeli inflaciju i sada mi njemu moramo da se izvinjavamo što nam je oteto Kosovo i Metohija i što je naš narod proteran iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, što je obespravljen u Crnoj Gori i što smo van svakog pravnog okvira i povelje Ujedinjenih Nacija bombardovani 1999. godine".
Sve nas to, smatra, uvodi u situaciju da trčimo za kulturom Zapada, a za Srbiju, kaže, to predstavlja trčanje za sopstvenom senkom.
- To je ona situacija koju je jedan od funkcionera Liberalno-demokratske partije definisao kao "Srbija mora da se menja makar nestala". Nama je potrebna kulturna dekontaminacija. Mi se nismo uklopili sa zapadom kada je bio u najvećoj euforiji posle Srednjeg veka, u periodu kada je Carska rusija pod Romanovima bila u velikim problemima. Zapad u takvoj euforiji neće biti narednih nekoliko stotina godina. Čak i da smo se tada uklopili, ostali bismo evropska parija i kao narod moramo sa tim da se suočimo - zaključio je Antić.
