Francuska ofanziva na Balkan: Čemu Srbija može da se nada
Predsednik Francuske želi da povrati uticaj u ovom regionu, a za Srbiju to može da bude dobra prilika ukoliko Francuska ne bude morala da bira između Rusije i Amerike.
Francuska, tačnije njen predsednik Emanuel Makron "počastio" je balkansku regiju za prvomajske praznike - "Strategijom Francuske za Zapadni Balkan". Strategija je objavljena samo dan posle samita lidera zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu, a u dokumentu se akcenat stavlja na približavanje zemljama regiona i podržavanje aktivnosti EU za njihov put ka Evropi.
Prema zahtevu Makrona, konkretna Strategija za Zapadni Balkan podrazumeva veću predanost Francuske stabilizaciji šest zemalja regiona, koje nisu članice Evropske unije, a u smislu njihovog ekonomskog i društvenog razvoja i jačanja vladavine prava. Prema toj strategiji, Francuska će intenzivirati svoje političke odnose sa zemljama regiona.
Bivša ministarka zadužena za evropske poslove u Vladi Francuske Natali Loazo nedavno je rekla da nema ništa od proširenja EU, a sada Francuska, čini se, politički prilično agresivno ulazi na Balkan. Šta hoće Francuzi na Balkanu? Da li im je cilj da uzmu primat u EU i, što je bitnije, koliko nam odgovara njihova pojačana uloga?
Profesor doktor Slobodan Zečević, saradnik Instituta za evropske studije, podseća da je Francuska dugo bila odsutna sa ovih prostora, ali i u Evropskoj uniji, jer je vođstvo prepustila Nemačkoj.
- Očigledno je namera Makrona da Francuska sad pre svega povrati svoj uticaj u regionu Balkana. Za nas je to možda jedna izuzetna prilika zbog naših tradicionalno dobrih odnosa sa Parizom. Prilika da sa njima pokušamo da napravimo evropsko partnerstvo koje smo i pre pravili, ali neuspešno - kaže dr Zečević, uz komentar da ranije sa francuske nije bilo dovoljno ambicija strane za tako nešto.
Po mišljenju našeg sagovornika, povratak Francuske na Balkan je za nas povoljna okolnost, jer ona, u poređenju sa Nemačkom, ima relativno iznijansirane stavove prema nama.
On veruje da su Francuzi uvideli da je došlo do zastoja u razvoju država Zapadnog Balkana, kao i da nemaju dovoljno sredstava za razvoj, ali i da ima problema u ostvarivanju demokratije i vladavine prava, tako da je to verovatno jedan od razloga zbog čega žele da se uključe.
- Prema tome, to je za nas dobra inicijativa ukoliko Francuska i Amerika budu istrajale na nekom kompromisnom rešenju u vezi sa Kosovom, s obzirom da Nemačka ima vrlo rigidne stavove o Kosovu - objašnjava Zečević.
S obzirom da je ovaj region zona interesovanja kako Amerike tako i Rusije, vrlo je bitan i odnos koji Francuska ima sa ove dve države. Zečević napominje da se Francuska strogo pridržava sankcija koje su nametnute Rusiji, ali je u isto vreme Francuska ekonomski vrlo prisutna u Rusiji.
- Rusija je za nju vrlo značajan ekonomski partner i veliki broj francuskih preduzeća je ostao da radi u Rusiji bez obzira na sankcije. Interesantno je i da Rusima lakše odobravaju dolazak u Francusku, a tu je i veza koja postoji još od Oktobarske revolucije - podseća on.
S druge strane, odnos Amerike i Fracuske takođe ima svoje finese koje i te kako mogu da se odraze na nas.
- Mislim da je Francuska u suštini strateški vrlo vezana za Ameriku, i ekonomski i politički i vojno. Oni su veran saveznik SAD, vode tu atlantističku politiku i u praksi postoji primat Amerike i potreba Francuske da pokaže da je saveznik SAD - primećuje Zečević..
Zečević dodaje da Fracuska izuzetno uvažava svetsku ulogu koju ima Amerika. Na pitanje čiju bi stranu zauzeli Francuzi ako bi Rusija i Amerika „ukrstile politička koplja“ na ovim prostorima, naš sagovornik odgovara:
- Ako dođe do toga, Francuska bi držala stranu Amerike. To je sigurno! Ali mislim da je za nas interesantno što predsednik Amerike ima malo drugačiji odnos prema nama, i onda i Francuzi koriste tu priliku da na neki način slede tu njegovu politiku - napominje dr Zečević.
Strategija Fracuske je prvo osvanula na sajtu francuske ambasade u Severnoj Makedoniji. Predsednik Makron je, navodi se, zatražio izradu Strategije na osnovu analize u kojoj stoji da su zemlje regiona Slovenija, Hrvatska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija ostvarile značajan napredak, ali da su, međutim, potrebne mnoge reforme koje bi omogućile stalnu stabilizaciju i odgovori na izazove s kojima se suočavamo.
