Nastavak javne prepiske monaha i Amfilohija
Eparhija raško-prizrenska saopštila je sinoć da u poslednje vreme cirkulišu nepotpisana pisama koja vređaju ugled Srpske pravoslavne crkve i te eparhije. Pre nego što je Eparhija izdala ovo saopštenje, na adresu naše redakcije juče je stiglo otvoreno pismo upućeno mitropolitu Amfilohiju koje je poslalo "izbeglo monaštvo" Eparhije raško-prizrenske, a koje je poslato sa internet adrese jeromonaha Ksenofonta.
"Skrećemo pažnju delatnicima sredstava javnog informisanja da u ovakvim slučajevima ispoštuju novinarski kodeks i Zakon o javnom informisanju, po kojima se nepotpisana saopštenja ne objavljuju", navedeno je u saopštenju Informativne službe Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske.
Eparhija je navela da je cilj nepotpisanih pisma, apela i izjava, iza kojih navodno stoje uopšteno potpisani "građani", "monasi", "udruženja"... da stvaraju neistinitu sliku o životu srpskog naroda, sveštenstva i monaštva na Kosovu i Metohiji.
U saopštenju se ukazuje da se takvi sadržaji objavljuju na anonimnim antickrvenim sajtovima, a dostavljaju sa zaštićenih virtuelnih internet adresa.
Na adresu naše redakcije stigao je i-mejl sa adrese "Ksenofont Dečanski", a potpisalo ga je 59 monaha, monahinja i iskušenika. Objavljujemo to otvoreno pismo.
|
Otvoreno pismo izbeglog Raško-prizrenskog monaštva mitropolitu Amfilohiju, odgovor na klevete iz njegovog pisma našem starcu, episkopu Artemiju
"Obraćamo vam se, Vaše Visokopreosveštenstvo sa, nažalost, vrlo malo, ili čak i nimalo nade da ćete ove naše reči kao i mnoge do sada Vama rečene i napisane shvatiti hrišćanski, a prihvatiti očinski i pastirski. To otuda što smo o mnogoopevanom i mnogopoštovanom pastiru naše Crkve, kakvim Vas mnogi smatraju, čuli mnogo toga dobrog, ali videli i naišli u kontaktu sa Vama na malo šta pastirskog i očinskog.
Birokratska hladnoća i predrasude o nama na koje smo, obraćajući Vam se, naišli, uverila nas je da kroz taj duhovni zid koji podižete oko nas, monaštva Raško-prizrenskog, građen na klevetama i dojavama iz kruga ovog ili onog bratstva (dečanskog ponajpre, a pri tom prevashodno mislimo na upravu pomenutog manastira) obavljajući, kako velite u Vašem bratski-nebratskom pismu našem starcu, Vašu „Episkopsku odgovornost i kanonsku dužnost“, ne prolazi ni jedna ljudska niti evanđelska reč.
Pismo koje ste uputili našem doskorašnjem episkopu i svagdašnjem starcu i duhovniku Artemiju, to još jednom potvrđuje. Nadali smo se da će odlaskom predhodnog administratora ep. Atanasija ovakvim otrovnim pismima i rečima doći kraj (ne rečunajući neuspele plagijatorske pokušaje Save Janjića na zvaničnom epahijskom sajtu ERPKIM) ali je i ta naša nada očigledno ostala jalova, jer ni Vaša „bratska ljubav“ koja je našeg starca koštala oduzimanja Eparhije u kojoj je ostavio decenije truda i stradanja, u kojoj se od Vašeg „ljubveobilja“ ne nađe ni jedna jedina uboga kelija (iako ih je on sam na stotine obnovio i od Vas tražio kad ste ga „molili“ da nas „umiri“) gde bi mogao da proživi ostatak svog stradalnog života, kako bi svoju pastvu i tako ponižen krepio svojim prisustvom i štitio od Vaše „ljubavi“, „ljubavi“ Vašeg brata Atanasija i Vama sličnih.
Tim Vašim nedelom pokazali ste, po ko zna koji put, neiskrenost i time obesmislili sva kasnija pozivanja našeg monaštva da ostane i da čuva svoje „monaške i kosovskometohijske zavete“. Zato, ne mislite da ta „ljubav“, kako pišete, „čudno izgleda“ samo našem starcu, čudna je ona svakom čoveku koji vidi šta radite i čuje šta govorite. A to isto i „znade i vidi Gospod Srceznalac“ kako bez imalo straha velite, zato je i On Sam rekao „Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi“(Mt. 12,37).
Vaše pismo je kleveta i osuda ne samo našeg starca već i sveukupnog monaštva Raško-prizrenskog, zato Vam i odgovaramo mi među kojima je, kako pišete, većina nas „juče došlo sa ulice, a neki i iz zatvora“. Zar ne shvatate da nas, koji smo otišli, ovakvim vređanjem utvrđujete u našoj nameri, one koji su ostali tim istim uvredama terate da postupe kao i mi. Možda su neki zaista došli sa ulice, neki čak i iz zatvora, iako ih Vaša selektivna „očinska ljubav“ deli na dostojne i nedostojne nje, Gospod Svojom istinskom ljubavlju ne prezire ni jednog od nas, kao što ni onog razbojnika ne prezre raspet na Krstu. Vaša „očinska ljubav“, nažalost, više nas podseća na onu farisejsku iz Jevanđelja, kada slepom od rođenja, nakon što prosto i iskreno ispovedi svoju veru u Hrista, rekoše nadmeno: Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti nas da učiš? I isteraše ga napolje (Jn, 9, 34).
Rekli ste nam u jednom od Vaših mučnih i neiskrenih obraćanja, da ste „osedeli u kanonima“, u šta smo se i sami uverili, jer poput Vašeg brata Atanasija, Vašom „kanonskom“ dosetljivošću uporno crno nazivate belim, i neistinu - istinom. Niste Vi osedeli samo u kanonima, već i u samovolji, koju godinama proturate na ime sabornog odlučivanja u Crkvi.
Zar mislite da je ovaj narod toliko glup da ne shvata Vašu, sasvim podobnu jezuitskoj, podvalu. Svi znamo kad je započet Vaš i u čudnim rabotama Vaše jednoumne braće, dugo pripremani obračun sa našim starcem Artemijem. Iako ste to pokušavali i dok je Patrijarh Pavle bio živ, njegov autoritet Vam ipak to nije dopuštao te ste ovaj obračun započeli tek kad se Patrijarh Pavle upokojio.
Ova činjenica jasno izobličava Vašu novinarsko-marketinšku klevetu, sličnu proevropskim snagama u našoj zemlji sa kojima, kao i sa svakom drugom vlašću do sada, kameleonski prebivate u sosloviju.
Nije nas, kao ni naš narod, Episkop Artemije učio da su, kako velite: „skoro svi episkopi ekumenisti, globalisti i novotarci“. Tome, ko je ekumenista, globalista i novotarac u našoj Svetoj Crkvi, naučili su nas Sveti Oci i Evanđelje kroz koje Vas prepoznajemo, kao i mnoge Vaše fotografije sa papom koga ste, vi i još poneki „vescovi serbi“, više puta posetili nego pojedinu Vašu braću arhijereje.
Govorimo o najstrašnijim i nepojmljivim izjavama u kojima prizivate pomoć Božiju u, ni manje ni više, razgradnji plota svetosavskog tora naše Crkve, najavljujući samostalnost Mitropolije Crnogorsko-primorske, čije ste ime pre toga rasrbili, ne znamo samo po odluci kog i kakvog Sabora? Zato nas ne bi iznenadilo da i Raško-prizrenska Eparhija sutra osvane sa nekim nesrpskim nazivom poput „Pravoslavna Crkva Kosova“ po oprobanom fanariotskom receptu koji polako sprovodite u našoj Crkvi, po nalogu samo Vama i Bogu poznatih Vaših nalogodavaca, a to sigurno nije Sabor naših episkopa koji već godinama živi u strahu od Vas i Vašeg „čuvanja Pećkog trona“.
Znajte, iako nas smatrate uličarima i zatvorenicima, ne smatrajte nas budalama, jer to nismo i odlično vidimo kako polako ali sigurno od najvećeg Srbina postajete najveći antisrbin, jer vašim delima izdajete i Srpstvo i Srbe, kao i to da pripremate neko čudo na Saboru u Nišu 2013. Pogledajte još malo Svete Oce koje u naletu Vaše „bratske“ zavisti i zajedljivosti pomenuste u Vašem pismu pa ćete videti da je prava prelest za koju optužujete našeg starca i nas upravo taj nesklad i šizofreni rascep između reči i dela, čak i samih reči međusobno, a što se sve kod Vas i vidi i čuje.
Ako smo toliko „opasni“ za Crkvu i narod i da se takvo duhovno seme „ ne umnoži i ne širi po drugim eparhijama u Crkvi“ kako dželatski pišete, napravite nam bar logor koji će ličiti na manastir iz kojeg nas ne morate puštati, ali u koji Vi i „pastiri“ slični Vama neće dolaziti, jer bi nam i tamo bilo lakše, nego pod Vašom „očinskom“ rukom koja ne miluje, nego bije, davi i guši.
Znajući Vaše „dobroželanije“, verovatno ćete nas i izopštiti, isto kao dvojicu naše nedužne, a osuđene sabraće, ali znajte, Istina o koju ste se Vi i svi Vaši saučesnici u ovom nedelu, koje sprovodite u našoj doskorašnjoj eparhiji, ogrešili, progovoriće i za ovog veka i za onog što dolazi.
Vi ste nam poručili „neka nas sve Bog sačuva“ od Crkvenog suda kojim nam „očinski“ pretite, a mi Vama poručujemo neka Bog i nas i Vas sačuva na Svom Strašnom Sudu na koji ćemo svi biti izvedeni, a na kome će se jasno videti ko je rušio, a ko gradio Crkvu Božiju! U njoj neka bi se svi mi spasli!
POTPISNICI: |
