"Evropa bi ovo mogla ozbiljno da zameri Srbiji"
Evropska komisija bi mogla ozbiljno da zameri Srbiji što još nije usvojila i primenila određene zakone u vezi sa poglavljem 23. To poglavlje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, upozorio je predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović uoči izveštaja EK o vladavini prava koji se očekuje do 15. maja.
Srbija, kaže Omerović, još nije usvojila zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i o ravnopravnosti muškaraca i zena, kao ni izmene Zakona o savetima nacionalnih manjina koje je trebalo doneti početkom ove godine. Čeka se, dodaje, i usvajanje izmena Zakona o pravima nacionalih manjina, koji je donet još u vreme državne zajednice sa Crnom Gorom.
- Naveo sam samo nekoliko ključnih zakona koji se tiču odbora kojim ja predsedavam, a da ne govorim o čitavom setu onih stvari i nezavisnosti pravosudnih, tužilačkih i drugih organa u odnosu prema državi i institucijama. Tu će biti zamerki EK, to sam više nego siguran - rekao je Omerović za Tanjug.
Pročitajte još:
* Miščević: Potvrđena pregovaračka pozicija za poglavlje 30
To su, ističe, stvari koje moramo da rešavamo u ovoj godini.
On navodi da je za nas značajno što iz poglavlja 23 proističe i poseban Akcioni plan za položaj nacionalnih manjina koji žive u Srbiji, te što su zakoni Srbije koji se odnose na poštovanje ljudskih prava i prava nacionalnih manjina, po oceni evropskih i svetskih zvaničnika, među najboljima u ovom delu Evrope.
Omerović, međutim, primećuje da je problem njihova primena.
- U praksi imamo slučajeve da se određeni zakoni ne sprovode godinama zato što resorni ministar ne donose podzakonski akt ili se u međuvremenu promeni vlada, dođu novi izbori... imamo tehničkih problema da primenimo određene zakone - upozorava Omerović.
Izveštaj EK koji će biti prezentovan zvaničnicima biće ponovna opomena institucijama države Srbije koje ili ne funkcionišu ili nisu u punom kapacitetu, pre svega u pravosuđu, a biće i zamerki na odnos prema određenim nezavisnim državnim organima i institucijama koje bira parlament.
- Tu ne očekujem pozitivnu ocenu od strane EK zato što znam i sam sam svestan toga da nam tu dosta toga škripi, rokovi su protekli, neke stvari idu jako sporo, a i praksa je pokazala da postoje određeni problemi - dodao je Omerović.
Ističe da parlament mora da ima kontrolnu funkciju, ali da poslanici često to zaboravljaju.
- Mi moramo da kontrolišemo kako izvršna vlast, javna preduzeća, sprovode određene zakone, konkretno u ovom slučaju zakone koji se tiču poštovanja ljudskih prava i prava nacionalnih manjina - kaže Omerović.
Urađeno je, kaže, dosta na implementaciji Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama usvajanjem izmena i dopuna zakona koji stupaju na snagu 1. juna, a usvojena je i Strategija o unapređenju položaja Roma i Romkinja.
- To su stvari koje će EK prepoznati kao boljitak i nešto što je značajno kvalitetno urađeno u proteklom periodu - navodi Omerović.
Navodeći da pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji u najvećem broju slučajeva dele sudbinu većinskog srpskog naroda, Omerović kaže da postoje određeni problemi u implementaciji pojedinih zakona kada je reč o zapošljavanju pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru. Tu, dodaje, moramo mnogo više da uradimo jer još postoje institucije i službe u kojima se pripadnici nacionalnih manjina jedva ili nikako ne mogu zaposliti.
- Pre dva meseca sam se obratio ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću da mi dostavi informaciju o tome koliko je predstavnika nacionalnih manjina u Srbiji u poslednjih 13 godina upisano na diplomatsku akademiju. Nisam dobio odgovor - kaže Omerović.
