Kinezi će tek da pohode Srbiju
Srbija je od novembra prošle godine bila u intenzivnoj kampanji za privlačenje kineskih turista, a da je to dalo rezultat pokazao je upravo završeni sajam turizma u Pekingu gde smo izabrani u pet najboljih turističkih destinacija u svetu, ali i podatak da smo u prva dva meseca imali 100 odsto više gostiju iz Kine.
Izgleda da smo ozbiljno shvatili savet kineske ambasadorke zadužene za istočnu i centralnu Evropu koja je pre dve godine u Kini srpskim novinarima i poslenicima otvorila oči konstatacijom da će 2020. godine više od 500 miliona kineskih turista putovati po svetu.
- Neka samo promil dođe u vašu zemlju - imaćete koristi - primetila je tada ona. Još smo doduše daleko od tog promila, ali činjenica da smo na nedavnom sajmu turizma u Pekingu izabrani u top pet destinacija u svetu, govori da smo ozbiljno shvatili važnost privlačenja kineskih turista, koji inače spadaju u putnike koji vole da potroše.
Ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić za "Sputnjik" kaže da je izbor Srbije u pet najpoželjnijih destinacija u svetu na upravo završenom sajmu turizma u Pekingu veliki uspeh posebno ako se ima u vidu da je za to glasalo oko 500 učesnika i to iz 50 zemalja. Tu su bili predstavnici nacionalnih turističkih organizacija, agencija, organizatora putovanja.
Pročitajte još:
* Beogradske razglednice (2): Avala - magnet za turiste
Svi oni su glasali i Srbija je ušla među pet top destinacija, posebno kada je reč o turama koje nude kulturno-istorijske sadržaje, precizira Ljajić.
- Važno nam je da se s jedne strane pozicioniramo kao zemlja koja u toj oblasti ima puno toga da ponudi, a samim tim da nam olakša da odredimo ciljnu grupu na koju ćemo da fokusiramo našu kampanju u Kini. Mi smo od novembra u intenzivnoj kampanji, praktično od sajma u Šangaju, ona je nastavljena preko društvenih mreža, da bi krajem marta učestvovali na sajmu u Pekingu. Ishod svega toga je ovaj najnoviji impresivan rezultat da u žestokoj konkurenciji budemo u top pet destinacija - ističe Ljajić.
On napominje da smo u prva dva meseca ove godine imali rast broja kineskih turista od 105 odsto. Naravno ne spori da je taj visok procenat ostvaren, pre svega, zbog niske startne osnove.
U svakom slučaju, to je pokazatelj trenda da zahvaljujući, prvenstveno, bezviznom režimu, ove godine možemo da očekujemo značajno veći rast turista iz Kine.
- Još ukoliko se ispostavi direktna avio-linija za Peking, kako je najavljeno, siguran sam da ovo može biti rekordna turistička godina kada su u pitanju kineski turisti - napominje ministar turizma.
Na pitanje da li ćemo raditi posebne ture za kineske turiste, s obzirom na to da sada znamo šta ih posebno interesuje, on odgovara da mi već imamo razrađene ture.
- Znamo šta vole da posećuju stariji turisti. To su Kalemegdan, muzeji, posebno Muzej istorije Jugoslavije, odnosno Kuća cveća, kao i Muzej Nikole Tesle, kulturno-istorijske znamenitosti, dok mlađi imaju potpuno druge navike. Zavisno od toga su i pravljene različite vrste programa - kaže Ljajić
On podseća da Srbija radi i zajedničke turističke programe sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, a sada počinje da ih radi i sa Mađarskom.
Srpski ministar dodaje da se programima „nismo ograničili samo na Beograd“, ali da jeste reč o kulturno-istorijskim znamenitostima koje su bliže Beogradu, jer je to lakše za organizaciju. Reč je o posetama Sremskim Karlovcima, Topoli, Novom Sadu.
- U sve su uključene i agencije koje su učestvovale na tim sajmovima. Sada smo u Pekingu imali sastanak sa više od 100 organizatora putovanja iz Kine, što govori o interesovanju - kaže Ljajić za Sputnjik.
Većina je verovatno sa dozom neverice dočekala ocenu kineskog ambasadora u Srbiji Lija Mančanga da "za početak“ očekuje 100.000 kineskih turista u Srbiji. Posebno što ih je u celoj prošloj godini bilo tek nešto više od 18.000. S obzirom na razvoj situacije to više ne izgleda tako neverovatno.
A o snazi kineskih turista najbolje govore brojke. Prošle godine ih je u svetu bilo blizu 140 miliona, po čemu su ubedljivo prvi, a prvi su i po potrošnji. Na putovanja su potrošili skoro 300 milijardi dolara.
U Zapadnoj Evropi troše prosečno 1.600 evra, u drugim zemljama nešto manje, ali u svakom slučaju radi se o turistima koje bi svaka zemlja poželela, kaže ministar turizma. Pa makar i promil.
