Beograd da zavrne slavinu Srbima
Poglavlje 35, s radnim nazivom "ostala pitanja" najteža je tačka u pregovorima o pristupanju Srbije EU, a prva tema je normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
"Vesti" donose detalje iz poslednjeg internog briselskog dokumenta za pregovore u kom se opisuje se situacija na terenu, predstavljaju zaključci na koje se Beograd obavezao potpisivanjem Prvog briselskog sporazuma (iz aprila 2013) kao i Sporazuma od energetici i telekomunikacijama. Od Beograda očekuje da obustavi finansiranje i podršku srpskim opštinama (tj. privremenim opštinskim organima i službama )u cilju usklađivanja sa zakonima Kosova. Brisel zaključuje i da to nije učinjeno i da "Srbija nastavlja finansiranje i podršku srpskih struktura".
Bez srpskog pečata
Od vlade u Beogradu očekuje se i da "podstiče opštine na severu Kosova na puno poštovanje kosovskih zakona, posebno kada je reč nabavci i korišćenju opštinskih pečata i oznaka u skladu s kosovskim zakonima. Zaključuje se da Beograd "generalno ne obeshrabruje" taj proces i da se "usklađenost vlasti četiri srpske opštine na severu s kosovskim zakonima poboljšala u odnosu na 2014, kao i njihova saradnja s Prištinom."
- Kosovsko Ministarstvo za lokalnu samoupravu redovno prati rad skupština opština. Opštine moraju da poboljšaju učinak kada je reč o korišćenju opštinskih pečata i oznaka u skladu sa kosovkim zakonima - navodi se u internom dokumentu.
Ukidanje srpskih sudova
Brisel u Beogradu očekuje i zakonodavno ukidanje srpskih sudova. Odnosno, usvajanje specijalnog zakona u vezi sa institucijama srpskog pravosuđa na Kosovu, a koje su predviđene Zakonom o sedištima i područjima nadležnosti sudova i tužilaštava. Takođe i da, prema potrebi, kvartalno dostavi informacije o plaćenim nadoknadama penzijsko osiguranja za sudsko osoblje, Kosovskim savetima sudija i tužilaca.
Kada je reč o Zajednici srpskih opština (ZSO) od Srbije se očekuje da "doprinosi nastavku procesa izrade Statuta u okviru dogovorenih rokova i u skladu sa kosovskim zakonima, Prvog sporazuma i sporazuma od 25. agvusta 2015. gdoine", kao i da osigura "javnost finansiranja" ZSO. Brisel zaključuje i da "kosovska vlada još nije dala mandat timu imenovanom 30. juna prošle godine da pristupi izradi Statuta ZSO."
U Prištinu po licencu
EU smatra da je pred Srbijom da nastavi s procesom normalizacije odnosa kosovskog KOSTT-a i Elektromreža Srbije (EMS). Takođe, i da podrži članstvo KOSTT-a u evropske organizacije i Evropsku mrežu operatera prenosnog sistema za električnu energiju. EU podseća da se Srbija obavezala da na severu KiM osnuje kompaniju "Elektrosever" i zatraži od Prištine licencu za snabdevanje strujom, ali da to do sada nije učinila. Brisel traži i da Beograd reši pitanje menadžmenta elektrane na jezeru Gazovode koji je postavila država.
Brisel od Srbije očekuje i da kvartalno daje informacije nadležnima u Prištini o isplaćenim penzijama srpskim policajcima koji su integrisani u Kosovsku policiju, "po potrebi, nadležnim organima na Kosovu". Zaključuje se da to Srbija još nije učinila.
Ukidanje Civilne zaštite
Brisel navodi da je Srbija krajem prošle godine obavestila Evropsku službu za spoljne poslove da je pri kraju procesa da svo osoblje u pravosuđu i obezbeđivanju prostorija bude integrisano u kosovski sistem u dogovorenom datumu, 10. januara 2017.
- Nakon zaključaka vezano za pravosuđe od 30. novembra 2016. godine Srbija se angažovala i obavestila Evropsku službu za spoljne poslove 9. decembar 2016. da je pri kraju procesa da svo osoblje bude integrisano sa efektom za dogovoreni datum, 10. januar 2017. godine. Srbija je obavestila Evropsku služba za spoljne poslove 9. novembra 2016. o prestanku mandata za svo sudsko osoblje koje želi da se integriše sa efektom na ugovoreni datum imenovanja, 10 januar 2017. Dogovorena procedura prekida ranih odnosa još nije završena. Dva strane moraju da dogovore novi krajnji rok za prestanak radnih mesta za službenike u pravosuđu i da podnesu dokaz o prestanku radnog odnosa - navodi se u zaključcima EU.
Brisel očekuje i ukidanje srpskih sudova i tužilaštava na Kosovu. Takođe i da Kosovskim savetima sudija i tužilaca, prema potrebi, kvartalno dostavi informacije o plaćenim nadoknadama penzijsko osiguranja za sudsko osoblje.
Dug za kiriju 37.243 evra
U radnom dokumentu je i poražavajući podatak da vlasti u Beogradu ne plaćaju zakup prostorija koje koristi srpski oficir za vezu, Dejan Pavićević.
- Srbija obezbeđuje službeniku za srpski vezu u Prištini neophodnu administrativnu podršku ali još platila kiriju za prostorije, (čiji je dug, zaključno sa decembrom 2016. godine bio 37,243.27 evra) uprkos jasnom sporazumu sa EU - navodi se u dokumentu. Od Beograda se očekuje da dosledno poštuje odredbe za razmenu zvaničnih poseta, a zaključuje da u nekim prilikama vlasti to ne poštuju. Dodaje se da oficiru za vezu Prištine u Beogradu, srpske vlasti, obezbeđuju bezbedonosnu podršu i pristup srpskim sagovornicima.
Kada je reč o civlnoj zaštiti od Srbije se očekuje da usvoji neophodne propise o prestanku isplate plata i obezbeđivanje finansijskih sredstava za civilnu zaštite na Kosovu, takođe se zaključuje da to Srbija još nije učinila.
