Ubice svog oca
Viševekovni usud srpskih političkih podela iznova je osvedočio ozbiljni nagoveštaj razlaza dvojice dugogodišnjih političkih saboraca, premijera Aleksandra Vučića i predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
Podele su iznedrile onu narodnu "samo sloga Srbina spasava", ali se vlast pokazala kao slast zbog koje se zaboravlja čak i na kumstvo.
Bitka za državnički tron vožda Karađorđa sa knezom Milošem Obrenovićem ovog prvog koštala je glave. Vođa Prvog srpskog ustanka stradao je od ruke kuma Novice Vulićevića, a po nalogu Obrenovića.
Jedan od Obrenovićevih potomaka kralj Aleksandar glavu je izgubio u Majskom prevratu, čime se ta loza ugasila, a srpski presto preuzela dinastija Karađorđević. Međutim, upravo su Karađorđevići život oduzeli čoveku koji ih je doveo na vlast, pukovniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu. Prevrat je, kako se tumačilo, Srbiju okrenuo od Austrougarske za koju su bili Obrenovići ka Karađorđevićima bliskim Rusiji.
Pročitajte još:
* Toma se zainatio, ne miri se sa izdajom Vučića
Da Srbija nije izuzetak, jer politika nije čista rabota, ukazuje za "Vesti" istoričar Miloš Ković.
- Jedni političari ruše druge, jer to je politika. Primer su i britanska prepucavanja i šekspirovski način razračunavanja. Srpska tradicija imala je burne momente političkog života i cenu plaćenu za nezavisnost države. Međutim, ne treba smetnuti s uma da su kroz istoriju iza razračunavanja bile velike sile - tumači Ković.
Crni humor
Tokom oštrog sukoba na vrhu, zanimljiv je bio stav Nikolićevog sina Radomira koji je, prema pisanju medija, takođe glasao da Vučić bude jedini predsednički kandidat naprednjaka. Pričalo se da je ucenjen zbog navodnih malverzacija i bespravne gradnje, pa i prinuđen da se okrene protiv oca, koji ga je branio rečima da je "Radomir svoje mišljenje izneo na sastanku uoči sednice Predsedništva stranke".
Vrlo brzo se na društvenim mrežama pojavio crnohumorni vic:
"Šta Radomir Nikolić radi na sednici Predsedništva SNS-a? Gleda seriju 'Ubice mog oca'".
Velike sile i danas se često pominju kao krojači srpskih dešavanja, samo su sa protokom 20. veka, obračuni evoluirali. Protivnici se šalju u penziju, a ta politička smaknuća, neretko su opet kumovska.
Tito je na Brionskom plenumu 1966. u izolaciju poslao kuma Aleksandra Leku Rankovića na osnovu montiranih optužbi o prisluškivanju. Glave je, kažu glasine, Ivanu Stamboliću došlo prijateljstvo sa Slobodanom Miloševićem, čiji je bio politički otac. Veruje da je Stambolić stradao zbog odluke da ide u predsedničku trku 2000. Bivšem šefu države Borisu Tadiću leđa su okrenuli kumovi, aktuelni lider DS Dragan Šutanovac i kumče Balša Božović. Kumovanje čelnika SPO Vuka Draškovića sa liderom radikala Vojislavom Šešeljem preraslo je zbog političke svađe, u najteže međusobne optužbe. Vođa SRS-a nije bio srećne ruke jer su mu upravo kumovi pocepali stranku. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je otkinuo ogroman komad radikala i poveo ih u Srpsku naprednu stranku kojoj se ubrzo priključio i drugi Šešeljev kum Aleksandar Vučić. Ogorčeni lider SRS-a izneo je mnogo uvreda na njihov račun, da bi po povratku iz Haga, spustio loptu u odnosu sa Vučićem. Malo je ko očekivao kurcšlus između "političkog oca i sina" Vućića i Nikolića, ali se prema rečima Dragomira Acovića iz Krunskog saveta u burnoj istoriji do danas pokazalo da su Srbi neotporni na vlast.
Moć oslepljuje um
U osvrtu na sukob oko srpske predsedničke fotelje, Dragomir Acović ukazuje na neophodnost suštinske raspodele državnih funkcija predsednika države i vlade.
- Po pravilu ne smeju da budu iz iste partije da bi između njih postojala uzajamna kontrola, ali je vlast toliko ušla pod kožu da o tome niko ne razmišlja, pa teško ovom narodu kad im se različiti nivoi vlasti slažu - ukazuje Acović kako ljudi postaju slepi na sve grabeći političku moć.
Dalja i bliža istorija Srbije, kaže analitičar Duško Radosavljević, izgleda nikoga od današnjih političara nije ničemu naučila, jer svi misle da su pametniji od prethodnika koji su propali. Zato su, prema njegovim rečima, današnji novovekovni zgubidani često u političkoj areni.
- Ranije smo imali sukob koncepta, kao u slučaju Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, dok je sada to konflikt ličnosti Tomislava Nikolića koji je osnovao SNS i Aleksandra Vučića koji je njihov lider. Zahvaljujući Nikoliću, Vučić je postao sunce nad Srbijom koje ne zalazi i ne silazi sa TV ekrana. Dobio je na tacni ne samo partiju, već se i izdigao kontrastavom prema Nikoliću koji sada zauzvrat traži da mu nešto vrati. Vučić to neće, jer zna da će imati ogromna ovlašćenja ako kontroliše partiju i parlament dok je u suprotnom samo fikus - kaže on.
Politički unučići
Od srpske boljke partijskog cepanja nisu imuni ni naprednjaci kojima preti i treća podela, ukoliko Tomislav Nikolić reši da oformi novu partiju. DS je želja za moći i liderstvom od 1990. delila u čak 15 navrata, pa imaju i političke unučiće, jer se i iz stranke koju je osnovao bivši lider DS Boris Tadić izvojio Pokret za preokret. DSS Vojislava Koštunice iznedrio je demohrišćane, pa još pet mini partija, a socijaliste Ivice Dačića napustio je Branislav Ivković i osnovao novu partiju, a onda i Aleksandar Vulin, koji vodi Pokret socijalista.
- Svi bi da budu partijski čelnici, radi koncentracije moći. Kod Dragana Šutanovca, Čedomira Jovanovića i Zorana Živkovića biste tri dana tražili i ne biste našli partijske razlike, već samo u liderskom nastupu. Vidimo da mnogi političari, tukući se da pošto-poto budu na čelu stranke, makar osnovali novu, ostaju ispod cenzusa - kaže Duško Radosavljević i podseća da je iz salonskog DSS-a nastalo više minornih partija.
