Beograd prikazan kao Staljingrad
Sliku iz centra srpske prestonice kada u razvalinama starih zgrada grupa migranata pali vatru ne bi li se ogrejala na dubokom minusu, izveštač "Dejli mejla" uporedio je sa slikom zarobljenika Vermahta prilikom čuvene i prelomne bitke Drugog svetskog rata - odbrane Staljingrada.
ž"Dok sneg pada, linija muškaraca koji se tresu od hladnoće u redu za hranu se pomera. To je slika slična onoj u arhivima iz Drugog svetskog rata, kao što su nemački zarobljenici u Staljingradu 1943. godine. Međutim, te fotografije napravljene su 2017. godine u glavnom gradu Srbije - Beogradu", počinje tekst britanski list. Ovo neprilično poređenje izazvalo je revolt ne samo u srpskom Komesarijatu za izbeglice.
"Ako treba da tražimo žice iz Staljingrada, hajde da tražimo tamo gde su dignute dužinom celog njihovog puta i kod onih koji ih ne puštaju", uzvraća Vladimir Cucić, sekretar Komesarijata.
Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, takođe smatra da je poređenje Beograda i Staljingrada neprilično.
Teroristi ne spavaju na minus 20
Neki migranti ne žele da se registruju, pa radije biraju minus 20 na otvorenom. To kod dela javnosti otvora sumnju da kriju svoj identitet zato što su deo lanca krijumčarenja ili možda čak i izvođači budućeg terorističkog napada.
- Verujte mi, terorista ne spava na otvorenom na minus 20, jer prosto ima novca, a ni krijumčar iz istog razloga ne mora da se izlaže takvim neprilikama. Migranti se plaše nasilne deportacije, ili su već do njih došle glasine da će u centrima imati loš tretman od strane uprave, ili nemaju novca da odu tamo gde ih šalju, jer država ne organizuje prevoz za sve one koji pristanu da odu - navodi neke od razloga Đurović.
- Generalno, niti smo mi Rusi, niti su oni nemački zarobljenici, mi smo ipak ljudi koji pružaju neku pomoć migrantima. Ali, kada sam pročitao ceo članak, gledao sam ga iz dve perspektive: nas koji smo upoznati sa stanjem na terenu i stranaca koji nemaju tu vrstu ličnog odnosa prema realnoj situaciju.
Slika smrznutih ljudi koji stoje u redovima za hranu zaista zastrašujuće izgleda, tako da u krajnjoj liniji nisam stekao utisak da je poređenje bilo zlonamerno - objašnjava Đurović sopstveni doživljaj izveštavanja britanskog novinara.
Možda ovako opisivanje jednog zapadnog medija neće Srbiju od zemlje koja brine o migrantima pretvoriti u sredinu koja za nesrećne izbeglice predstavlja logor, ali se prvobitna slika već danima urušava, pogotovu od kada su na Balkanu zavladale sibirske temperature.
Činjenica da na otvorenom desetine promrzlih migranata nadomak Terazija, u blizini gradilišta skupog Beograda na vodi, pali logorske vatre ne bi li se ugrejala, deluje zastrašujuće. Izaziva saosećanje, ali kod jednog dela građana i dilemu zašto nisu smešteni u izbegličke kampove? U Komesarijatu odbacuju odgovornost za ovakav propust. Tvrde da ovi ljudi imaju otvoren poziv da budu smešteni u nekom od centara za azil, gde će dobiti smeštaj, hranu i zdravstvenu negu. Tvrde da od kada su niske temperature iz neuslovnog smeštaja u centre za azil sklonjeno više od 400 migranata.
- Zaposleni Komesarijata za izbeglice i migracije, podeljeni u tri smene, 24 sata obilaze migrante na javnim površinama u centru Beograda i pružaju im informacije o smeštaju u zvaničnim centrima - tvrde u Komesarijatu.
Radoš Đurović, koji je sa kolegama iz svoje nevladine organizacije stalno na terenu u pomaganju migrantima, međutim, kaže da situacija nije baš takva kako tvrde nadležni.
- Nije ništa crno-belo. Mora da se poveća kapacitet u Krnjači, da se organizuje ako treba i pet redovnih linija koje će voziti migrante do tamo, da im se obezbedi topli obrok, da službenici Komesarijata sa prevodiocima budu non-stop na terenu, da ubeđuju te ljude da je za njih najbolje da budu smešteni u centar, na kraju krajeva i da skinu te uniforme koje podsećaju na policijske, jer to ljude odbija - navodi Đurović neke od propusta pri rešavanju problema kako izbeglice ubediti da se sklone sa otvorenog prostora u kolektivni centar.
Beograd postaje novi Kale
Međunarodna organizacija Lekari bez granica upozorila je da bi Beograd mogao da postane "novi Kale" za migrante koje su napustile evropske vlasti, piše londonski "Gardijan".
"Hladni i prljavi beogradski železnički depo, gde do 2.000 ljudi traži sklonište od hladne srpske zime, rizikuje da postane 'novi Kale' za migrante i izbeglice koje su napustile evropske vlasti, upozorava MSF", navodi britanski list.
"Gardijan" dodaje da se čak deca uzrasta od osam godina bore da prežive temperature koje su ove sedmice pale na minus 16 stepeni, bez tekuće vode ili kanalizacije. Doktori MSF su u klinici koju su otvorili u Beogradu videli kod migranata promrzline i opekotine od udisanja otrovnog dima, jer ljudi pale sve što nađu kako bi se zagrejali.
- Srbija rizikuje da postane novi Kale gde su ljudi zaglavljeni - upozorio je Andrea Kontenta, zvaničnik za humanitarne poslove MSF u Srbiji.
