I ledeni hangar bolji od povratka
I zaista, to su slike iz pakla. Sklupčani, promrzli, obmotani gunjevima, stisnuti uz plamen vatre, migranti s Bliskog istoka više liče na utvare, nego na ljudska bića. U jednoj prostoriji jedu i vrše nuždu, plaču i smeju se, deca tu spavaju i igraju se. Na dubokom minusu, miris zapaljenih železničkih pragova natopljenih uljem dugo se zadržava u nosu.
Čak i kada se smrad izgubi, taj gorak ukus i dalje se lepi na nepce, možda baš zato što se sve to događa na dvadesetak metara od glavne autobuske stanice u Beogradu, u napuštenim železničkim depoima, tik pored ljudi koji žure svojim poslom u ili iz srpske prestonice, kraj parkinga na kome je moguće za jedan evro ostaviti automobil na 12 sati, pa bi svako da prištedi.
Prošli bolje od Krajišnika
Ova slika već nedeljama obilazi svet, a zapadni mediji među kojima prednjače oni iz Nemačke i Velike Britanije naširoko i nadugačko optužuju Srbiju da uprkos velikoj hladnoći ne pokazuju saosećanje prema stradalnicima.
Reporteri "Vesti" su obišli sva zvanična i nezvanična mesta u Beogradu gde se ti ljudi nalaze tražeći argumente za ovakve optužbe i nisu ih našli. Da apsurd bude veći, obilazeći izbegličke kampove, utvrdili smo da migranti sa Bliskog istoka imaju mnogo bolji tretman od Srba koji su svojevremeno izbegli iz Krajine ili s Kosova.
Pročitajte još:
* "Vojna tajna": 15 miliona izbeglica kreće ka Evropi?
- Ovde sam već tri i po meseca, noću nas je oko 500. Sami vidite u kakvim uslovima živimo - priča 24-godišnji Santin Han iz Pakistana.
Do Srbije za 7.000 dolara
Prekinuli smo ga u doručku. Kilogram hleba, neka salama. Sve to je rasuto između đubreta, na ćebetu crnom od prljavštine i gareži. Njegovo trenutno prebivalište je u sredini prvog depoa i tu živi sa još trojicom prijatelja koje je upoznao na putu dugom nekoliko hiljada kilometara.
- Put do Srbije sam platio 7.000 dolara. Sada se nadam da će Mađarska ili Hrvatska ponovo da otvore granicu kako bih prošao do Nemačke, Francuske ili Danske - priča na sasvim dobrom engleskom.
Njegovi saputnici ne znaju jezik, pa on i prevodi.
Dud Han, Santinov rođak, kaže da je u kampu u Obrenovcu proveo nekoliko dana i onda pobegao zato što nije bilo dovoljno hrane za sve. Međutim, Santin priznaje da to nije pravi razlog zbog čega je ovoliki broj ljudi na mestu za koje je uvredljivo govoriti da je dostojno života.
- Iskreno, svi smo ovde zato što se plašimo deportacije. Plašimo se da ukoliko odemo u neki kamp, vaša vojska ili policija ne upadne po noći, potrpa nas u autobuse i prebaci na granicu s Makedonijom. Pročulo se da se to radi, ali ne znam nijedan takav slučaj - veli iskreno ovaj mladić.
U depoima 1.000 ljudi
U železničkim depoima kod Autobuske stanice, prema podacima nevladinog sektora, nalazi se oko 1.000 migranata. Oni ne žele da budu zbrinuti u nekom od desetak kampova Komesarijata za izbeglice.
Krijumčari ljudi šire strah
Nekoliko stotina metara od železničkih depoa, u Miksalištu, mestu na kom je okupljeno 15 nevladinih organizacija koje brinu o migrantima, ističu da je strah od deportacije zapravo jedini razlog zbog čega se oko 1.000 ljudi mrzne u napuštenim depoima.
- Nažalost, vlasti Srbije su pre nekoliko meseci ceo autobus umesto u izbeglički kamp preusmerile ka Preševu i ta vest se brzo proširila. Sada je jako teško ubediti ih da se tako nešto više neće događati. Posebno što i krijumčari svesno šire taj strah, jer im je mnogo isplatljivije da manipulišu tim ljudima dok su u centru grada - ističe Tajana Zadravec, menadžer projekta u Miksalištu.
Surovi Mađari
Tajana ističe da su zabeležene izjave migranata da su u Mađarskoj maltretirani, a i oduziman je novac od njih.
- Bilo je i slučajeva da su izbacivani na hladnoću samo u donjem rublju. Međutim, time se trenutno niko ne bavi - ističe Zadravec.
U toplom deca i porodilje
U izbegličkom kampu Krnjača trenutno se nalazi najveći broj migranata. Njih 1.143 smešteno je u 15 baraka u kojima su dve decenije živele izbeglice iz Hrvatske i s Kosova.
Međutim, novi stanovnici uselili su se u potpuno renovirane sobe, sa PVC stolarijom, klima-uređajima, dečjom igraonicom, pa čak i mestom za molitvu.
- Uglavnom su smešteni po zemlji porekla, zato što su na tome sami insistirali, a najviše ih je iz Avganistana, Iraka i Sirije. Svako od njih može i da dođe i ode kad želi, a bukvalno smo im priuštili sve da bi bili zadovoljni, od toplih obroka, obuće, odeće, zdravstvene zaštite, pa čak i školovanja na engleskom, arapskom i srpskom za one koji to žele - veli Jelena Janković, koordinator Komesarijata za izbeglice.
Ona kaže da ju je najviše pogodila sudbina 15-godišnjaka koji je u Avganistanu izgubio jednog brata, a s drugim se uputio ka Evropi.
- Ko zna šta je prošao na tom putu, tako da je psihički jako loše i uz razne lekove je kao biljka. Njegov osmogodišnji brat je stalno uz njega. Ne može čovek da ostane imun na tu sliku - veli Jelena Janković.
Da se u Krnjači lepo greje može se videti po prozorima soba koji su uglavnom otškrinuti, ali osobenost ovog kampa je i da je tu smešteno oko 320-oro dece do 18 godina, ali i desetak tek rođenih beba koje su na svet došle upravo u Beogradu.
Ovde paste-uj textLome šta stignu
Tek pošto je naš razgovor prekinuo očajni domar jer je neko ponovo polomio vrata i nekoliko prekidača, Jelena Janković priznaje da nije sve bajno i sjajno.
- Neki put se ponašaju kao turisti, pa sebi priušte nešto što je u njihovim zemljama strogo zabranjeno. Tako su se dešavala i opijanja, a ne prođe dan da nešto ne bude polomljeno. Ćutimo i zamenjujemo. Nećete mi verovati, ali ja sam morala jednoj grupi migranata da objašnjavam za šta služe vrata, jer su u sobe ulazili isključivo kroz prozore - priča ova devojka.
Parvan Nijezi je iz Avganistana, ima 19 godina, a pre samo nekoliko dana, 11. januara je na svet donela blizance. Nije pričljiva i uglavnom ne napušta sobu. U prvim materinskim danima joj pomažu majka i ostale žene.
Reihani Harin (21) oko dece pomaže rođena sestra Sabra (17). Obe ističu da su zadovoljne smeštajem i uslovima života u Kampu. Stariji sin ima tri godine, a mlađi tek tri meseca. Ona se takođe porodila u Beogradu i nema reči kojima bi iskazala zahvalnost za sve što je za njih učineno. Ipak, u kampu će biti samo dok im mađarske vlasti ne omoguće da uđu na teritoriju EU.
- Svi smo do sada dali puno para da bismo došli dovde i niko od nas ne želi da se vrati ili ovde ostane. Hvala Srbiji što brine o nama, ali naša je sudbina zapadna Evropa - veli Reihana.
Haraju vaške i šuga
Doktor Željko Ranilović kaže da u kamp migranti dolaze vašljivi, šugavi, promrzli, bolesni...
- Uslov da se boravi u kampu jeste da se prođe kompletan zdravstveni pregled zato što je mnogo njih na putu dobilo šugu, vaške ili se razbolelo, pa tretman potreban da se zaraza ne proširi. Uglavnom su spremni da sarađuju, to je i u njihovom interesu. Naravno, dolaze i sa svim onim tradicionalnim bolestima, od hipertenzije do dijabetesa, a imali smo i teško obolele od tumora... Svega ima - ističe dr Ranilović.
