Dogovorite se sami o Trepči!
Kosovski parlament usvojio je Zakon o Trepči kojim 80 vlasništva prelazi u ruke Prištine, a Vlada Srbije odlučila je da poništi tu odluku.
Pitanje Trepče se odnosi na imovinu o kojoj se tokom pet godina nikada nije pregovaralo u Briselu. Polazeći od činjenice da je 89 godina od osnivanja Rudarsko-metalurškog i hemijskog kombinata Trepča delom vlasništvo države Srbije, ali i privatnih akcionara, redakcija "Vesti" uradila je ono što Vlada Srbije javno nije učinila.
Obratila se EU, ministarstvu spoljnih poslova Nemačke i ambasadama SAD i Velike Britanije u Prištini s pitanjem kako komentarišu direktno otuđivanje privatne imovine.
- Uzimamo u obzir činjenicu da je Skupština Kosova usvojila Zakon o Trepči. Takođe, uzimamo u obzir i poziciju srpske vlade kada je reč o tome. Evropska unija podstiče sve političke predstavnike Kosova, podjednako i većinske i političke partije manjina, da ostanu uključeni u politički dijalog o ovom važnom pitanju za Kosovo - kaže za "Vesti" Maja Kocijančić, portparol Evropske komisije.
Pročitajte još:
* "Priština na sve načine želi da se dočepa srpske imovine"
* Šta nam to strašni Zapad ponovo sprema?
* Bitka koju ne smemo da izgubimo: Trepča vredi desetine milijardi evra
Iz ambasade SAD na KiM takođe su pozvali na "konstruktivni dijalog".
- Razumemo da je ovo pitanje teško i pratimo razvoj situacije. Pozivamo sve relevantne zainteresovane strane da konstruktivno učestvuju u izradi jednog plana za rešavanje ovog pitanja - izjavila je za naš list portparolka američke ambasade na Kosovu Džej Mišel Šon.
U pismu su "Vesti" podsetile da je Trepča osnovana 1927. godine, a 1992. pretvorena u deoničarsko, a potom u akcionarsko društvo. Tako, Fond za razvoj Srbije ima 78,5 odsto vlasništva, Generaleksport 3,3 odsto, Jugobanka 3,3 procenta, Progres 2,8 odsto, MTS banka 2,7 odsto, EPS 2,3 odsto, a deo vlasništva imaju IMK 14. oktobar, Ratko Mitrović DOO, Termoelektro, i kompanija Dunav osiguranje. Neke kompanije su privatizovane, neke u stečaju i imaju svoje poverioce.
Odgovor nismo dobili od ministarstva spoljnih poslova Nemačke i ambasade Velike Britanije koja je ranije pokazivala veliko interesovanje za ovu temu. Očigledno je da su diplomate u Prištini prenebregle i činjenicu o postojanju Fonda za razvoj i kako je njime veštački održavana ekonomija na Kosovu.
Sisanje para iz Srbije
Odlukom donetom 60-ih godina iz privrede razvijenih republika Jugoslavije odvajana su sredstva u Fond za razvoj slabo razvijenih područja. Kosovo je bilo najveći korisnik tog fonda.
- Poseban propis je obavezivao da se izdvaja za nedovoljno razvijena područja. Kosovo je uvek bilo nedovoljno razvijeno, i s tim izdvajanjima se nastavilo i kasnije - objašnjava za "Vesti" Branko Pavlović, savetnik malih akcionara.
