Bitka koju ne smemo da izgubimo: Trepča vredi desetine milijardi evra

Onaj kome pripadne kombinat "Trepča" na KiM biće bogatiji za oko 100 milijardi evra imovine i rudnog bogatstva, čime potencijalno postaje i "gospodar" u oblasti energetike u ovom delu Evrope. Zato se i Beograd i Priština grčevito bore da sačuvaju ovu "zlatnu koku", koja znači i sigurnu zaradu i posao za oko 3.000 ljudi, i to samo kada je u pitanju deo basena (severni) kojim upravlja srpska strana.

wikipedia.org/Sima90

Albanci na sve načine pokušavaju da se domognu srpske imovine na Kosovu

Priština godinama unazad pokušava da čitavu "Trepču", odnosno njen i severni i južni deo, stavi pod svoje zakone i propise, upiše se kao vlasnik, čime bi sva imovina, rudnici i eksploatacije postale vlasništvo Kosova.

Upravo to se desilo u petak uveče. Kosovski parlament usvojio je u drugom čitanju zakon o Trepči, javljaju prištinski mediji. Kosovski premijer Isa Mustafa je potvrdio navode srpskih predstavnika da će "Trepča Sever" biti - ugašena.

Pročitajte još:

Srna

* A sad lepo da priznate šta ste obećali u Briselu!

* Priština opljačkala Srbiju za više milijardi dolara

Koliko bi izgubila Srbija?

Ako bi se plan Prištine ostvario, Srbija bi izgubila najmanje 85 milijardi evra, koliko vrede rezerve uglja lignita, ali i 50 miliona tona cinka i olova, čija je vrednost oko osam milijardi evra. To bi značilo da bi u ruke prištinske strane "pali" i dva rudnika (Crnac i Belo brdo), površinski kop "Koporiš" i flotacija "Leposavić".

U tom slučaju, Kosovo bi preuzelo i Metalurgiju olova Zvečan, odnosno topionicu i rafineriju olova, prerada aku-otpada, prateće organizacione jedinice, transport roba, administraciju... Srbija bi na taj način izgubila i zemljište u Zvečanu koje pripada "Trepči" na kome se nalaze brojne kuće i zgrade u kojima ljudi inače žive.

- Zbog ogromnih rudnih rezervi na KiM, borba je žestoka. Onaj ko bude kontrolisao eksploataciju sirovina i ubirao profit biće zadužen za energetsku bezbednost ovog dela Evrope. Bez kosovskih rezervi Srbija bi za neku deceniju mogla energetski da uđe u ozbiljan problem i počne da uvozi sirovine - kaže izvor "Blica" iz Vlade Srbije.

Kako kaže, skoro 60 odsto rudnog bogatstva Srbije se nalazi na KiM, i zato je užasno važno šta će biti sa "Trepčom".

- Ako padne u ruke kosovskih vlasti, možemo biti u ozbiljnom problemu - kaže izvor.

Dve proizvodnje, dva direktora, dve administracije

Osim što joj je vrednost enormna, "Trepča" je specifična i po drugim stvarima. Praktično, radi se o jednom basenu podeljenom na dva odvojena sistema: srpski sever i albanski jug, koji ima dve proizvodnje, dve administracije, dva rukovodstva i koji posluju po različitim propisima, srpskim i albanskim.

Zanimljivo je i to da se rudnici "Crnac" i "Belo brdo" nalaze sa obe strane administrativne linije, i da podzemne granice još ne postoje. Zato se u okno "Crnac" ulazi iz centralne Srbije i izlazi na Kosovo, dok je za "Belo brdo" ulazak na Kosovu, a kopanje rude u Srbiji.

UNMIK završio posao Albancima

Od avgusta 2000. pravo upravljanja nad "Trepčom" na KiM preuzeo je UNMIK (po rezoluciji 1244 SB UN), posle čega je formirao i registrovao novu firmu "Trepča under UNMIK Adminsitration". UNMIK je dve godine kasnije preduzeće preneo na svoju agenciju KTA (Kosovsku agenciju poverenja), a zatim se Kosovska agencija za privatizaciju (PAK), koja je formirana 2008. posle samoproglašenja nezavisnosti Kosova (uz dozvolu Skupštine Kosova) samoproglasila nadležnom. Godinu dana kasnije ova agencija je kod kosovskog APR-a preregistrovala postojeću kompaniju, sa adresom južnog dela "Trepče" kao sedišta firme.