Otimačina koju smo "sprečili"
Vlada Srbije donela je odluku "o poništavanju svih pravnih posledica akata i radnji" institucija u Prištini o Trepči. To je reakcija na usvojen Zakon o Trepči u kosovskom parlamentu, kojim Priština prisvaja 80 odsto vlasništva i ukida Trepču Sever koja zapošljava oko 3.000 srpskih radnika.
Srpska lista, deo vladajuće koalicije u Prištini, zamrzla je učešće u radu kosovskih institucija, a Slavko Simić, predsednik liste, za "Vesti" najavljuje da će podneti Ustavnom sudu Kosova žalbu na sporni zakon.
Hronologija događaja pokazuje da vlast u Srbiji nije uspela da spreči otimačinu imovine koju Privredna komora Srbije procenuje oko 200 milijardi evra.
Pročitajte još.
* Srbi jedinstveni: Ne damo Trepču
* Bitka koju ne smemo da izgubimo: Trepča vredi desetine milijardi evra
O imovini Srbije i Srba na KiM se nikada nije govorilo u Briselu, većinom jer se tome Priština protivila. S obzirom na to da je tema "skliznula" sa stola u dijalogu, prostor je iskorišćen za mešetarenje i nastavak otimačine. U junu je kosovski parlament doneo za raseljene Srbe izuzetno sporan zakon o Agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine, a nakon Zakona o Trepči, usvojen je i Zakon o strateškim investicijama (koji omogućava Prištini da kapitalne projekte sprovodi bez javnog tendera i obaveštavanja lokalnih samouprava).
Nije li to dovoljno za one koji se u Beogradu bave Kosovom da reaguju umesto što sada spominju Ujedinjene nacije?
Trepča i državna i privatna
Danas, 89 godina od osnivanja Rudarsko-metalurški i hemijski kombinat Trepča je delom vlasništvo države, ali i privatnih deoničara. Osnovan je 1927. godine, a 1992. je pretvoren u deoničarsko, pa akcionarsko društvo. Tako, Fond za razvoj Srbije ima 78,5 odsto vlasništva, Generaleksport (u stečaju) 3,3 procenata, Progres 2,8 odsto, MTS banka 2,7 odsto, EPS 2,3 odsto, a deo vlasništva imaju IMK 14. oktobar (u stečaju), Ratko Mitrović doo, Termoelektro, i kompanija Dunav osiguranje. Na ove podatke podsetio je u Skupštini Srbije lider pokreta Dosta je bilo, podsećajući da "sve ove kompanije imaju vlasnike i poverioce i to je direknto otimanje i njihove imovine".
Aleksandar Đikić iz Srpskog nacionalnog foruma ističe da je pitanje Trepče dosta komplikovano:
- Nije samo reč o rudnicima, već i o nekretninama. Skoro sve što je izgrađeno u Zvečanu i delu Kosovske Mitrovice, zgrade i kuće je gradila Trepča. Drugo, vlast je čas manje, čas više principijelna. Kada kod mnogih otimačina ne reagujete, logično je da vas neko pita što vas nije zanimalo kada su privatizovali Feronikl, a zanima vas Trepča?
Srbe nisu ni pitali
Zakon o Trepči je došao na dnevni red kosovske skupštine po hitnom postupku, dva dana nakon što je "prošao" Vladu, čime je prekršena procedura, ali se na njemu radi više od godinu dana. U martu je oformljena radna grupa za izradu zakona, koja je brojila 16 članova (dva mesta su bila predviđena za Srbe), ali su Srbi odustali od učešća jer ne bi mogli da utiču na tekst zakona.
- Srbi ne bi mogli ništa da odlučuju, samo bi dali legitimitet. U izradu zakona nisu bili uključeni ni eksperti, ni menadžment Trepče, iako je većina imovine u opštinama sa srpskom većinom - pojašnjava Simić.
Podsećajući da je "javna rasprava o Zakonu o Trepči trajala godinu dana", Đikić zaključuje da vlast "nije reagovala na vreme".
- Tako je isto bilo i sa Zakonom o verifikaciji imovine, jer se njime niko nije bavio. Smatram da je trebalo o ovome da se govori pred Savetom bezbednosti UN, po cenu da Srbiju preglasaju. Trebalo je da se da prilika zapadnim državama da se izjasne o odnosu prema imovini, da li to zavisi od slučaja do slučaja, ili na tim vrednostima počiva demokratija - zaključuje Đikić.
