Propaganda Zapada u službi rata (5): "Sibirski kandidat" Tramp
Kolumnista "Njujork tajmsa" Pol Krugman, inače dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, opisao je Donalda Trampa kao "sibirskog kandidata", jer je on "Putinov čovek". Tramp se u jednom za njega retkom momentu lucidnosti usudio da kaže kako je rat sa Rusijom pre loša nego dobra ideja. On je otišao čak i korak dalje i izbacio iz izbornog programa Republikanske partije pasus o američkim isporukama oružja Ukrajini.
"Zar ne bi bilo bolje da se razjasnimo sa Rusima?", pitao je Tramp.
Klintonovi su rasisti
- To je glavni razlog zašto ga mrze ratni huškači iz liberalnog američkog establišmenta. Trampov rasizam i demagogija sa time nemaju ništa. Rasizam i ekstremizam koji leže u srži bića Bila i Hilari Klinton mnogo su veći nego Trampovi. Slično je i sa Obamom: američka policija svakodnevno ubija crnce (Afroamerikance), ali njihova najveća nada koja rezidira u Beloj kući nije učinila ništa da ih zaštiti od policije ili ublaži njihovo siromaštvo. Istovremeno, vodio je četiri rata i najodgovorniji je za besprizornu kampanju smrti - piše australijski novinar Džon Pilger u svom osvrtu "Mediji provociraju nuklearni rat".
CIA je zatražila da se spreči pobeda Trampa, a to zahtevaju i generali iz Pentagona. Čak su i zagovornici rata iz redakcije "Njujork tajmsa" na trenutak prekinuli napade na Putina i zamenili ih kampanjom protiv Trampa. Ratni biznis, vredan stotine milijardi dolara, kojim Amerika želi da dokaže svoje svetsko liderstvo, mogao bi da bude ugrožen ako Tramp sklopi dogovore sa Putinom i kineskim predsednikom Đinpingom.
"Tramp bi voleo Staljina", grmeo je Džo Bajden na jednom predizbornom skupu Hilari Klinton, a ona je sa odobravanjem klimala glavom, posebno kada je odlazeći američki potpredsednik rekao:
- Nikome se nećemo potčinjavati. Ne padamo na kolena, ne predajemo se nikada. Uvek smo prvi na liniji cilja. To je ono što smo mi: Mi smo Amerika - zavrištao je ovaj vremešni političar.
Prezreni protivnik rata Korbin
Na drugoj strani Atlantika, u Velikoj Britaniji, histeriju unutar ratnog lobija u Laburističkoj partiji izazvao je Džeremi Korbin. Nekadašnji admiral i ministar rada, lord Vest, smatra da je "Korbin zauzeo svoje antiratne pozicije samo da bi naveo nepromišljene mase da glasaju za njega".
U jednoj debati sa protivkandidatom Ovenom Smitom, voditelj je pitao Korbina kako bi reagovao ako bi Putin napao jednu od zemalja članica NATO pakta. On je na to odgovorio da bi se u prvoj liniji pobrinuo da do tako nečega uopšte i ne dođe, jer bi sa Rusijom razvio dijalog i pokušao da demilitarizuje granicu između Rusije i Ukrajine, kao i drugih zemalja Istočne Evrope.
Atomski rat u Evropi
U ovom času, istovremeno se ignoriše državno nasilje i bogaćenje kroz trgovinu oružjem, iako zbog nje u dalekim zemljama kao što su Jemen ili Sirija ogroman broj ljudi plaća životima, a atomski rat u Evropi i čitavom svetu polako postaje opcija koja se pomalja na horizontu, piše Pilger.
Na ponovljeno pitanje da li bi dao svoj pristanak u slučaju rata sa Rusijom, Korbin je rekao da on ne želi rat, već se bori za svet u kome niko neće da bude prinuđen da ga pokrene.
Ovaj način ispitivanja u Britaniji se uvrežio zahvaljujući zagovornicima rata, kojima su Laburistička partija i mediji godinama tlo za pravljenje karijere. Poslednjih godina ovi "levi liberali" su pod pritiskom, jer su zločini počinjeni u Iraku pokrenuli moralni cunami koji je njihov huškački način izvrtanja istine doveo do toga da - bar privremeno - izgleda sramotno.
Crnci sami na barikadama
U SAD je Demokratska partija bila ta za koju su hiljade pristalica predsedničkog kandidata Bernija Sandersa - iznenada postale problem, i to u zemlji koja važi za one koje imaju jaku tradiciju antiratnih i pokreta za građanska prava. Danas tu tradiciju nastavljaju samo tamnoputi članovi pokreta I crnci su važni.
