Putin izvlači korist od propasti iranskog sporazuma?
Moskva bi mogla imati marginalne koristi od propasti nuklearnog sporazuma s Iranom, ali to ne smatra pozitivnim dešavanjem, piše Al Džazira.
Moskva neće napustiti Teheran
Američki predsednik Donald Tramp 8. maja je objavio svoju odluku o povlačenju iz iranskog nuklearnog sporazuma i povratak žestokih sankcija Iranu. Ovaj je potez naterao njegove evropske saveznike da pokušaju na sve načine da sačuvaju sporazum, dok su iranski zvaničnici požurili da od Kine i Rusije zatraže nove garancije.
U međuvremenu su neki analitičari naveli kako će Moskva nastojati da iskoristi Trampovu odluku. Iako ima neke istine u tim spekulacijama, stvarnost je komplikovanija. Sankcije koje su ostale na snazi nakon usvajanja JCPOA 2015. godine u potpunosti su bile u skladu s ruskim interesima, jer su branile zapadnim investitorima da ulaze na iransku ekonomsku scenu.
Ipak, ruska Vlada nikad nije želela potpuni propast dogovora i nametanja jačih sankcija Iranu. Sekundarne sankcije koje je Trampova odluka vratila ne znače više ekonomskih šansi za ruske kompanije. Naprotiv, zbog bliskih ekonomskih veza i integracije sa Zapadom, velike ruske kompanije će morati početi da smanjuju svoje prisustvo u državi.
Naravno, povratak jačih američkih sankcija neće značiti da će se prekinuti u potpunosti rusko-iranske ekonomske veze. One će sigurno preživeti, ali će biti ograničene na manji broj zajedničkih projekata, kao što je izgradnja elektrana Bušehr i Sirik, kao i razvoj železnice.
Rusija, takođe, neće imati koristi od iranskog povlačenja sa naftnog tržišta. Na kratke staze, to bi moglo dovesti do privremenog rasta cena, ali Moskva nije zainteresovana za tako nešto. Za razliku od sredine 2000-ih, kada su ruske energentske kompanije slepo želele više cene nafte, sada su više zainteresovane za stabilnost, nego za stalni rast.
Trampova odluka da se povuče iz nuklearnog sporazuma bez sumnje gura Iran bliže Rusiji. Istovremeno, tenzije između SAD i Evropske unije zbog JCPOA dale su Kremlju priliku da obnovi dijalog s Evropljanima. I nemačka kancelarka Angela Merkel, i francuski predsednik Emanuel Makron posetili su Rusiju u proteklih nekoliko meseci i izgledalo je kako bi se status Moskve kao potpisnice JCPOA mogao iskoristiti za stvaranje podele u zapadnom protivruskog kampu.
Ipak, Moskva ne vidi propast sporazuma kao pozitivan politički događaj. Ona se nadala da JCPOA garantuje da Iran neće postati novo "žarište" na periferiji postsovjetskog prostora. Sporazum je trebalo da bude garant da SAD i Izrael neće preduzimati nasilne akcije ili vojnu agresiju protiv Teherana.
Nakon povlačenja SAD, Moskva nema mnogo opcija. Može se vratiti na način rada u vreme sankcija Obamine administracije, kada se najveći deo poslovanja dve države vodio u zoni sive ekonomije. Rusija može, takođe, tražiti legalne načine da izbegne američke sankcije, na primer kroz program nafta-za-dobra (dogovor koji dozvoljava Teheranu da ruska dobra i investicije plaća naftom), ili da koristi državne monete umesto američkog dolara za transakcije.
Na kraju, Rusija će pokušati da uradi koliko može u uskom prostoru koji je Trampova administracija ostavila Iranu na međunarodnoj sceni. Ali, jedna stvar je sigurna: malo je verovatno da će Rusija napustiti Iran suočen s američkim neprijateljstvom.
