Albanski pipci do Kopaonika?
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić kaže da konfiskacijom rudnika Trepča prištinske vlasti pokušavaju da otmu ne samo imovinu Srbije na području njene pokrajine, već i mineralne resurse u centralnoj Srbiji, pošto se 60 do 70 odsto rude rudarskog kombinata nalazi na teritoriji centralne Srbije.
- To je u suprotnosti sa zdravim razumom, a ne samo politikom i pravom - izjavio je Đurić na vanrednoj konferenciji za medije u subotu.
Istovremeno, činjenicu da veći deo rudnih kopova leži s druge strane adminstrativne linije, generalni direktor Trepča-severa Jovan Dimkić vidi kao adut Beograda.
- U rudniku Belo brdo podno Kopaonika čak 80 odsto rude kopa se na teritoriji Srbije, a u rudniku Crnac u podnožju Rogozne 55 odsto rude takođe dolazi van administrativne linije Kosova, sa teritorije Srbije i to je veliki adut Srbije za odbranu Trepče - naglašava Dimkić.
Običan građanin je zbunjen, jer mu se stvara slika da bi secesionističke vlasti u Prištini jednostranim prisvajanjem rudnika Trepča mogle da polažu pravo i na eksploataciju rude i na teritoriji centralne Srbije, s obzirom na to da se kopovi kombinata Trepča prostiru i ispod Kopaonika i u novopazarskom okrugu?
I bezbednosno pitanje
Brigadni general Dragan Vladisavljević ukazuje na to da oduzimanje Trepče predstavlja ozbiljno bezbednosno pitanje za Srbiju.
On je objasnio da se rudarski kombinat sastoji od Trepče-jug i Trepča-sever i da na jugu posluju negativno, za razliku od Trepča sever koja ima kopove i na teritiriji opštine Brus i Novi Pazar. Prema njegovim rečima, rudnik Belo Brdo ima dva ulaza od kojih se jedan nalazi na teritoriji opštine Brus, dok rudnik Crnac ima jedan ulaz, koji se nalazi na teritoriji opštine Novi Pazar.
To je neizvodljivo, tvrdi Dušan Janjić iz Foruma za entičke odnose. On kaže da Beograd manipuliše podacima i dovodi u zabludu srpsku javnost.
- Rudnik koji je u vlasništvu Kosova ne može da kopa preko administrativne linije ili, kako je Priština zove, granice. Rudnik nije vlasnik rude, već država koja upravlja tom teritorijom - kaže Janjić.
Pročitajte još:
* "Žrtve nas opominju - moramo izbeći rat!"
* "Niko me neće sprečiti da budem sa narodom na Kosovu!"
* Albanci ponovo kidišu na Trepču
* Da nije kasno: Srbija traži hitnu sednicu SB UN zbog Trepče
Analitičar, koji se decenijama bavi kosovskim pitanjem, uveren je da će Beograd na kraju predati Trepču dok će narod biti u zabludi da Albanci kopaju i eksploatišu rudu ispod teritorije centralne Srbije.
- Moje je pitanje zašto država Srbija do sada nije 400 miliona evra, koliko je od 2000. godine dala za Trepču, nije uložila u otvaranje novog kopa sa ove strane linije. Tako smo mogli da zaposlimo 5.000 ljudi, makar oni iz Leposavića putovali na posao desetak kilometara, dok bi Albanci sa kopovima s druge strane propali, jer ne bi bili rentabilni - smatra Janjić.
Od rudnika zavisi 3.000 porodica
Rezerve rude olova i cinka, u kojima ima i srebra, na severu Kosova su velike. Osim rudnika Belo brdo i Crnac, kombinat Trepča-sever na Kopaoniku poseduje i rudnike Žuta prla i Koporić koji trenutno ne rade, a mogli bi se brzo aktivirati. Najveći prihod, od 13,45 miliona evra zabeležen je 2011. godine, a rekordan iskop od 198.600 tona ostvaren je prošle godine, dok je za ovu godinu planirano čak 255.000 tona. U Trepči-sever zaposleno je oko 3.000 radnika, a oko 1.100 radnika, mahom rudara, trenutno je radno angažovano.
Uz "granicu" sa Kosovom, na teritoriji opštine Novi Pazar, na Rogozni, otkrivene su ogromne rezerve rude bakra sa procentom metala od 1,2 do 1,7 odsto, iz jedne tone bakarno-srebrnog koncentrata može se izvući oko 200 grama srebra i šest-sedam grama čistog zlata. Bakarna žica sa Rogozne spušta se sve do doline Ibra. Čim preuzmu Trepču i pokrenu topionicu u Zvečanu, stranci, za koje trenutno radi Vlada Kosova, planiraju da odmah počnu i eksploataciju rezervi rude bakra na Rogozni.
Za Srbiju bi, međutim, mogao da bude veliki problem ako bi se u pravni okršaj oko dokazivanje vlasništva uvukle moćne strane kompanije zainteresovane za privatizaciju Trepče, zbog kojih je, kako se veruje, Priština i izglasala sporni zakon pre dva dana kojim je 80 odsto rudnika prešlo u vlasništvo Vlade u Prištini, dok je 20 odsto akcija prepušteno radnicima.
Kupovina vremena
Marko Đurić je najavio da će Vladi Srbije predložiti da u ponedeljak zatraži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN "o otimanju srpske imovine i kršenju rezolucije 1244 na kojoj počiva mir i stabilnost u regionu".
Komentarišući inicijativu, šef diplomatije Ivica Dačić je rekao da je pitanje da li bi kroz sednicu SB Srbija uspela da zaštiti svoju imovinu na Kosmetu.
Dušan Janjić tvrdi da to nije ni materijal za SB, već da se radi o kupovini vremena vlasti u Beogradu.
- Rezolucija je prekršena još 2008. kada je EU prestala da vrši nadležnosti u ekonomiji, a SB verifikovao novu ulogu Unmika i ekonomiju prepustio vlastima na Kosovu - kaže Janjić.
