Nestalo pola miliona Srba?
Prema statističkim podacima država EU, Švajcarske i Norveške, u tim državama živi 670.514 srpskih državljana. S druge strane, ambasade naše zemlje raspolažu sa "okvirnim" brojem od 1.167.936 građana. Razlika je blizu pola miliona, odnosno, za 497.422 osobe.
Ti podaci su opet značajno veći od onih koji pokazuju rezultati popisa koji je sprovela Srbija 2011. kojim je prebrojano 313.411 državljana Srbije u Evropi.
Prema rečima Miodraga Kreculja, autora i realizatora popisa, do ovako velike razlike između zvaničnih podataka i procena ambasada je došlo jer su ambasade u obzir uzimale i građane koji nisi isključivo državljani Srbije i koji su se obraćali za pomoć i savete.
- Brojka od 1.167.936 građana nije zvaničan podatak ambasade i treba je tretirati isključivo kao procenu - rekao je Kreculj.
Dvojno državljanstvo
- U Nemačkoj nema dvojnog državljanstva. U izuzetnim slučajevima zakon odobrava dvojni status poznatim naučnicima, umetnicima, sportistima. Od 2000. do 2002. nemačko državljanstvo je uzeo 30.151 srpski državljanin, a od 2003. do 2014. njih 79.543, što je ukupno 109.694, navodi se u istraživanju.
Najvažniji razlog "konfuzije" je statusna evolucija Republike Srbije od SFRJ, SRJ i SCG, što je dovelo do konfuzije i stavilo na ozbiljno iskušenje sve statističke zavode i institute, da bi nakon 2008. godine i samoproglašenja samostalnosti "Republike Kosovo" sva lica sa te teritorije bila zvanično kvalifikovana kao "Kosovari", bez obzira na etničko poreklo i isprave koje poseduju - navodi Kreculj u rezimeu.
U Nemačkoj je centar srpske dijaspore i tamo živi 220.908 državljana Srbije, ali je brojka prema rečima Kreculja veća bar za 260.000.
- U poslednjih deset godina oko 110.000 ljudi je uzelo nemačko državljanstvo, a procene su da od 1990. godine korpus od 150.000 srpske dece ima nemačko državljanstvo - ističe Kreculj.
Ovaj popis dijaspore, istakao je Kreculj, ne bi ugledao svetlo dana da nije bilo razumevanja i svesrdne podrške pre svih Vukmana Krivokuće iz Uprave za dijasporu i Srbe u regionu, Bojane Pejčić, direktorke kancelarije za dijasporu u Nišu, kao i predsednice omladinskog Centra za demokratiju u Nišu Milene Đelić.
Posle Nemačke, najviše srpskih državljana je u Austriji, zatim slede Švajcarska, Francuska i Italija, dok ih je najmanje u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, ukupno 21 osoba.
