Dijaspora spasava od gladi
Doping za posrnulu srpsku ekonomiju stiže s doznakama dijaspore koja je tokom prošle godine bogato odrešila kesu poslavši u otadžbinu 2,86 milijardi evra, ili za čak 9,7 odsto više nego 2014. Ovi podaci su, kako ukazuju domaći stručnjaci, odraz sve većeg iseljavanja stanovništva i pokazatelj dodatnog siromašenja građana Srbije zbog manjih zarada ili otkaza.
Prosečan godišnji priliv u proteklih pet godina kretao oko 2,7 milijardi evra. Samo u prvih pet meseci ove godine stigla je 1,1 milijarda evra, najviše iz Nemačke, Švajcarske i Austrije. Rast beleže i doznake Sandžaklija iz Turske, koji su prethodne dve godine slali u proseku oko 250 miliona evra, nadmašivši tako dijasporu u Francuskoj i Italiji.
Poslanika i člana skupštinskog Odbora za dijasporu Aleksandra Čotrića brinu procene da godišnje od 40.000 do 50.000 ljudi odlazi iz zemlje, što je veličina stanovništva Šapca, na primer.
- Svaki četvrti građanin Srbije ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, a 11 odsto povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta. Putem doznaka, pristiže novac od naših ljudi iz oko 100 zemalja. Koliko je to značajan iznos vidi se kad se uporedi sa stranim investicijama, koje su prošle godine iznosile 1,8 milijardi evra - kaže Čotrić.
Stanovništvo u EU pre države
Srbiju su u odlivu stanovništva premašile samo Rumunija iz koje je za 10 godina otišlo tri miliona stanovnika, ali i Bugarska i Hrvatska.
- S približavanjem EU i trend odlaska iz Srbije nažalost će se iz godine u godinu uvećavati kao i u ovim zemljama koje su već članice - kaže Čotrić.
On ističe da upravo doznake omogućuju da se u Srbiji troši više nego što je proizvodeno.
- Doznake čuvaju socijalni mir - uveren je ovaj poslanik koji navodi da je nažalost svega 10 odsto priliva od doznaka uloženo u pokretanje proizvodnje i otvaranje radnih mesta.
Statistika ga i potvrđuje jer se pokazuje da su zahvaljujući tom novcu građani Srbije od 2000. trošili petinu više od zarađenog, pa se s pravom može reći da je dijaspora očuvala socijalni mir i spaaavala državu od bankrota.
Računica Svetske banke govori da je u prvoj deceniji ovog veka stiglo čak 43 milijardi dolara, ili u proseku iznosile 13,7 odsto BDP-a, što je 2,5 puta više doznaka nego direktnih stranih investicija.
U kovertama šalju još toliko
Najveći priliv po osnovu doznaka od prošlogodišnjih 2,86 milijardi evra ostvaren je iz Nemačke sa 23,6 odsto. Iz Švajcarske je stiglo 15,1 odsto, sledi Francuska sa 9,4 i Austrija sa 8,6 odsto.
Procene NBS su da su ove doznake dostavljene putem banaka i brzog transfera novca činile 54,5 odsto ukupno poslatog novca. To bi značilo da je drugim kanalima, u kovertama i iz ruke u ruku u Srbiju stiglo još 2,39 milijarde evra.
Bekstvo trbuhom za kruhom
Stručnjak za migracije dr Vladimir Grečić objašnjava za naš list da raste i broj migranata iz Srbije i doznaka koje stižu u zemlju.
- Svetska banka, koja podatke iznosi u dolarima, navela je za 2015.godinu da je u Srbiju ušlo 3,3 milijarde dolara, a pre desetak dana su dali i prognozu da će u ovoj pristići oko 3,5 milijardi - kaže Grečić.
Napominje da to povećanje govori da se ekonomska situacija u razvijenim državama gde živi srpska dijaspora situacija poboljšala, a zarade stabilizovale, pa samim tim dijaspora više šalje rodbini.
- Odliv naših ljudi zavisi i od režima prijema zapadnih zemalja, a da su one odškrinule vrata, pokazuju rastući trendovi. U 2013. godini, u 34 države OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) iz Srbije je otišlo 43.000 stanovnika, a 2014. već 58.000. Prvenstveno u Nemačku, a nešto manje u Austriju - naveo je Grečić poslednju dostupnu statistiku.
Masovno u Nemačku
Prema rečima Vladimira Grečića, podaci govore da je u 2014. u Nemačku iz Srbije otišlo 41.000 ljudi. Deo njih se vratio kući, ali nema statistike o njihovom broju.
Prema rečima dr Mlađena Kovačevića, redovnog člana Akademije ekonomskih nauka, ako se tend sve većeg odliva stanovništva nastavi za osam godina ćemo imati kataklizmu.
Pozivajući se na istraživanja Kovačević navodi da odlaze svi obrazovni profili, ali najviše visokoobrazovani.
- Idu i lekari i radnici, ali najviše nas napuštaju intelektualci koji se sele u SAD, dok u EU idu idu i oni sa zanatima i Romi. Ostaju njihovi najbliži, pa kako troškovi života u Srbiji rastu, a uvećeva se broj penzionera čija su primanja mala, rođaci iz inostranstva uvećavaju iznose koje im šalju da prežive - navodi Kovačević.
