Ekološka katastrofa na istoku Srbije (7): Vetar razneo opasnu materiju
Što zbog straha, a što zbog korumpiranosti, o ekološkoj katastrofi u Negotinu i okolini svi zatvaraju oči i ćute. "Vesti" nastavljaju da objavljuju dokaze s terena i razgovore s relevantnim sagovornicima koji su spremni da sve svoje tvrdnje detaljno argumentuju na sudu.
Negotinska Krajina, nekada Mala Kalifornija u kojoj je raslo najbolje grožđe u Srbiji, i iz koje su, prema rečima meštana, lubenice prodavane i u Hrvatskoj, danas je - "Dolina smrti", kako su mnogi počeli da je nazivaju. Ekološki problemi nisu rezultovali samo uništenjem vinogradarstva, već imaju i sve veće, teže posledice po životnu sredinu, ali i živote ljudi.
Jedan od insajdera "Vesti", čovek koji je zauzimao visoko mesto u lancu odlučivanja nekadašnjeg IHP Prahovo, a kasnije i fabrike Elixir, odlučio je da progovori o ovom problemu. U nastavku njegovog svedočenja o problemima hemijske industrije u Prahovu, saznajemo da zagađenje vazduha dolazi iz fabrike fosforne kiseline gde se tokom proizvodnog procesa stvaraju isparenja u kojima su hlor, flor, prašina od fosfata i kapljice sumporne kiseline.
Radioaktivno gvožđe
Unutar kruga fabrike Elixir nalazila se i stara fabrika fosforne kiseline koju su novi vlasnici srušili, prostor raščistili, a gvožđe prodali kao otpad. Sve bi u toj priči bilo idealno, da nije reč o radioaktivnom otpadu!
- Svi smo znali da je reč o radioaktivnom otpadu. Gvožđe je na veliko kupovao neki Mile Dvozubac iz Jagodine i pretpostavljam da je znao da je radioaktivno. Reaktor se, verovatno i danas nalazi pored elektro radionice. Ni Mile nije hteo da ga kupi. Jednom sam bio pored ljudi koji su merili radioaktivnost Gajgerovim brojačem. Kada su se približili tom reaktoru merač je "poludeo" - priča insajder "Vesti".
Kozmetički i propagandni potezi
- Prema projektnoj dokumentaciji sadržaj hlora i flora je veći nego što je sada zakonom dozvoljeno. Znači, tehnički je neizvodljivo da se sa ovakvom instalacijom zadovolje traženi zakonski propisi. Potrebna su dodatna ulaganja u veliku kulu ili da se uradi sasvim nov, savremeniji sistem eliminacije flora. Takođe, količina hlora i flora u gasovima zavisi i od kvaliteta kupljenih fosfata, a oni sa manjim sadržajem hlora i flora su malo skuplji, pa se slabije i koriste - kaže ovaj stručnjak.
On tvrdi da sem "kozmetičkih i propagandnih poteza", novo rukovodstvo Elixir-a u ekologiju nije uložilo maltene ništa.
- Na polju interne zaštite okoline u okviru industrije, a i na polju zaštite na radu radnika, nije učinjeno gotovo ništa. Prašina, isparenja, neatestirani kranovi, nepostojanje kupatila itd ... Jedino su azbestni crepovi (saloniti), zamenjeni bezazbestnim na svim objektima, koji se neće rušiti. Zapravo, nastavlja se ekološka idilična priča nadležnih lica Elixir-a Prahovo svima koji dođu u posetu ili kontrolu. U stvarnosti je sve kao i pre 2012. Dakle, nastavlja se nemilosrdno zagađenje prostora na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije - navodi sagovornik "Vesti".
KOLONIJA: Nama je dobro!
U neposrednoj blizini fabrike nalazi se i naselje Kolonija. U njoj su smešteni uglavnom sadašnji i bivši radnici fabrike. Niko od njih nije bio raspoložen za razgovor, a u kratkom telefonskom razgovoru s jednom od žena koje rade u Elixir-u, kada smo objasnili šta nas zanima i kako ona ocenjuje ekološku stvarnost u Prahovu i Negotinu, prvo je bilo nekoliko neprijatnih minuta tišine.
- Ništa ne znam, nama je ovde dobro. Molim vas, zaista mi ništa ne znamo - kratko nam je rečeno, a onda se veza "prekinula".
Gde su puni džakovi?
On je godinama bio jedan od čelnika IHP, a kasnije fabrike Elixir
, ističe da je za životnu okolinu Negotinske Krajine veliku štetu, pri kasaciji fabrike sumporne kiseline, napravio i vanadijum pentoksid.
- To je katalizator pri prevođenju SO2 u SO3 na temperaturama većim od 430 stepeni Celzijusa. Izgleda kao filter opuška cigarete, a vremenom se raspada u prašinu pa se kontaktna masa (Rašingovi prsteni i sedla) moraju prosejavati. Pri kasaciji kotla, kontaktna masa je lopatama izbacivana kroz otvore na kotu nula sa visine oko 10 metara. Vanadijum pentoksid je vetar raznosio kilometrima uokolo. Reč je o opasnoj materiji koja se kumulativno taloži u organizmu. Kontaktna masa je kasnije sakupljena u džakove i deponovana u zgradu recirkulacije sumporne kiseline, pa treba proveriti šta se desilo s njom i gde je završila - ističe insajder "Vesti" koji je ovu fabriku napustio pre nekoliko meseci.
Sutra - Ekološka katastrofa na istoku Srbije (8): Amonijak stalna opasnost
Ekološka katastrofa na istoku Srbije
(1): Negotinska Krajina kao dolina smrti
(3): Zatrovani i vazduh i voda i zemljište
(4): Otrovni gasovi ubijaju i decu
(5): Rade, a krv im curi iz nosa
(6) Otrov se prosipa u Dunav?!
