Ekološka katastrofa na istoku Srbije (3): Zatrovani i vazduh i voda i zemljište
Što zbog straha, a što zbog korumpiranosti, o ekološkoj katastrofi u Negotinu i okolini svi zatvaraju oči i ćute. "Vesti" nastavljaju da objavljuju dokaze s terena i razgovore s relevantnim sagovornicima koji su spremni da sve svoje tvrdnje detaljno argumentuju na sudu.
Dragiša Nikucić (65), već 42 godine živi i radi u Beču, a preko leta je uglavnom u rodnom Prahovu. Njegova supruga Dušanka je 2008. godine imala bezazlenu operaciju ciste na jajniku, a prošle godine je umrla od raka.
Skrušeno priznaje da je puno ljudi iz negotinskog kraja koje je pokosila ova opaka bolest. Otuda je njegova priča, ma koliko tragična, zapravo samo jedna od mnogih koje svedoče o stepenu porasta malignih oboljenja u ovom delu Srbije. Ali, mada su svi svesni tih podataka, većina se pravi to ne vidi. Ipak, o sve većem mortalitetu svedoče brojne smrtovnice i retki koji su o tome spremni javno da progovore.
Fabrika je opasna po život
Nikucić nema dileme da je uzrok za sve češća obolevanja od raka - rad hemijske industrije - Fabrika Elixir iz Prahova bez sumnje mnogo utiče, njen rad je opasan za život i to većina meštana Negotina zna. Pravo je pitanje zbog čega se ćuti. Neki ćute zato što se plaše, drugi zato što uglavnom posećuju zavičaj samo kratko - leti, treći, poput mene, zato što su dovoljno stari da im je svejedno... Uveren sam da premijer Srbije, Aleksandar Vučić čak i ne zna šta se ovde događa i da mu verovatno serviraju da u Negotinu "sija sunce" čak i kada pada sneg - priča Nikucić.
On objašnjava da se aktuelni vlasnici fabrike Elixir ponašaju istovetno kao kada je hemijska fabrika bila u rukama države. Na svaki način pokušava da se prikrije prava istina.
- Elixir nam maže oči tako što asfaltiraju puteve, renoviraju škole, ulažu u lokalni fudbalski klub koji je u višem rangu takmičenja nego klub iz Negotina. Sramota je što se sve to događa u dijasporskom kraju i što se posle pitamo zašto se mlađe generacije sve ređe vraćaju. Ja spadam u onu grupu koja još dolazi i ne žali što svaki dan potroši mnogo više nego da je otišla na letovanje. Da li nam je ovo hvala što nismo zaboravili otadžbinu, zar ovako treba da nam se vraća - pita ogorčeno Nikucić.
Epidemija karcinoma samo je jedan od pokazatelja da se u ovom delu istočne Srbije nešto čudno dešava, a posebno kada je reč o ekološkoj katastrofi izazvanoj trovanjem vazduha, vode i zemljišta.
Skupa istraživanja
- Problem se mora rešiti. Ne možemo svi da ćutimo. Zaista, da bi se otklonile sve raznorazne tvrdnje ili spekulacije o uzrocima povećanog broja obolelih od maligniteta potrebno je da se uradi temeljno, naučno istraživanje. Međutim, svako takvo istraživanje iziskuje velika ulaganja, a to ipak nije onda posao pojedinca, već neke institucije ili države - ističe dr Čelojević.
Nemoguće saznati broj obolelih
I pored jasnih podataka da je sve više obolelih i stručnih analiza koji potvrđuju ove navode, do sada niko nije započeo istraživanje kojim bi se utvrdilo koliko je porast malignih obolenja uzročno-posledično vezan za rad hemijske industrije u Prahovu.
Nemoguće je čak saznati koliko je tačno ljudi obolelo od malignih bolesti, ali ni koliko ih je do sada preminulo.
Ipak, u više stručnih radova, problem porasta obolelih od karcinoma u Borskom okrugu je - neoboriva činjenica.
U stručnom radu "Deskriptivno-epidemiološke karakteristike karcinoma grlića materice", objavljenom 2015. godine Danica Vukičević s Medicinskog fakulteta Univerziteta Priština, u Kosovskoj Mitrovici, navodi da se u Srbiji karcinom grlića materice po učestalosti nalazi na trećem mestu iza karcinoma dojke i karcinoma pluća.
Ekološka katastrofa na istoku Srbije:
Najveća stopa obolelih žena od raka grlića materice je u Borskom okrugu sa 12,4 na 100.000 žena. O kom obimu pošasti je reč svedoči podatak da je druga regija po broju obolelih Podunavski okrug sa 9,8 na 100.000 žena.
"Visoke vrednosti standardizovanih stopa incidencije i mortaliteta u Republici Srbiji u odnosu na iste u svetu i Evropi ukazuju na nepovoljnu epidemiološku situaciju karcinoma grlića materice", stoji u ovom naučnog rada.
Međutim, prim. dr Siniša Čelojević, član predsedništva Udruženja za ginekološku onkologiju Srbije i ginekolog-akušer u Zdravstvenom centru Negotin kaže da je očevidan, drastičan porast oboljenja ne samo grlića materice, već i drugih vidova maligniteta, te da je sve više mladih koji obolevaju.
- Broj obolelih od raka grlića materice je dobijen na osnovu statističkih podataka za prethodnih šest godina. Ti podaci govore da je broj malignih oboljenja u našem okrugu čak tri ili četiri puta veći nego u Evropi - tvrdi dr Čelojević i kaže da je za preciznije podatke i o broju obolelih, ali i o vrstama maligniteta, ipak nužno napraviti ozbiljno istraživanje.
