Špijunski rat Srba i Hrvata
Hrvatska je uhvaćena u špijuniranju Srbije, usred verbalnog rata koji državni vrh u Zagrebu, i pored ćutanja Beograda, ne prestaje da vodi, ali i sve zategnutijih odnosa opterećenih razmenom diplomatskih protestnih nota. U ovom nizu je stiglo i šokantno otkriće "hrvatskog špijuna" 57-godišnjeg penzionisanog oficira nekadašnje Vojske Republike Srpske Čeda Čolovića koji je uhapšen u momentu dok je na stanici u Ugrinovcima, gde inače živi, kupovao kartu za Hrvatsku. Spekuliše se da je njegovom krivicom najmanje devet Srba uhapšeno za ratne zločine.
Dragan Telesković, jedan od nekadašnjih rukovodilaca Vojne službe bezbednosti, ukazuje da Hrvatska kao svoju prednost u špijunaži vidi ucenu ljudi iz Srbije koji su učestvovali u sukobima 90-ih.
- Na takve ucene padaju ljudi slabog karaktera i ne naročito inteligentni. Oni počinju da rade sve samo da bi spasli sebe od odgovornosti, ali kao što smo videli, u Haškom tribunalu, takvi se nisu odbranili, a uvukli su druge u nevolju - pojašnjava Telesković za "Vesti".
Ovaj iskusni bivši vojni operativac objašnjava da nije lako otkriti špijuna jer to nije samo pitanje konstantnih kontakata sa strancima, već se mora doći do pouzdanih, tačnih, potpunih i, na neki način, potvrđenih podataka.
- Ako je neko u kontaktu sa recimo nemačkim državljaninom, ne znači da je saradnik, već je možda reč o rođačkim i prijateljskim vezama. Međutim, ako dođe do saznanja i podataka da je, na primer odao neke vojne tajne poput naoružanja i opreme i predao ih, to baca sasvim drugo svetlo na takvog čoveka - objasnio je naš sagovornik.
Juče saslušan
Čedo Čolović je juče priveden na saslušanje u nadležno Više tužilaštvo u Beogradu. Od nadležnih se nezvanično čulo da su svi njegovi kontakti "dokumentovani", a za sada nije poznato od kada je Srbin sa dva pasoša počeo špijunira za Hrvatsku. On je od ranjavanja u sukobima 1993. godine živeo u kući sestre i zeta u Ugrinovcima. Granata ga je, pogodila u rame, pole čega ruku nije mogao da koristi, pa je penzionisan je kao kapetan VRS i prima invalidsku penziju.
Dok su srpski mediji puni priča o Srbinu koga je Hrvatska ucenila hapšenjem zbog učešća u ratu, njegova porodica je u neverici, jer je 80 odsto vojni invalid, iz Hrvatske se osim medijskih spekulacija, zvanično ne čuje ni potvrda, ni demanti "špijunske afere".
"To su mi smestili ovi moji", rečenica je koju je, kako saznajemo, Čolović izgovorio prilikom hapšenja. Njegova sestra Anka Borković, kod koje je živeo, smatra da zbog ranjavanja u desnu ruku koja je zbog oštećenja nepokretna, nije mogao da se bavi špijuniranjem, a komšije kažu da nije mogao sam ni da se obuče.
Perišić brzo otkriven
Dragan Telesković objašnjava da ne znači da naše službe moraju godinama da prate nekog kako bi utvrdile špijunažu. Kao primer navodi kontakte bivšeg načelnika Generalštaba Momčila Perišića sa obaveštajcem CIA Džonom Nejborom, a čija je špijunaža otkrivena za nepunih pola godine.
- Srbija kao i okolne zemlje, vrvi od špijuna, zbog geostrateškog položaja u središtu Balkana, gde se preklapaju interesi istoka i zapada - ukazao je jedan od nekadašnjih rukovodilaca VSB.
Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo je da je uhapšeni osumnjičen za špijunažu, u Hrvatskoj živeo i radio do 1990, a od tada je njegovo prebivalište u Srbiji. Određeno mu je zadržavanje do 48 sati. Za delo za koje se sumnjiči zaprećena je kazna od tri do 15 godina zatvora.
Spekuliše se da je Čolovića BIA pratila na osnovu dojava da se on i prilično neuko raspituje o nekim stvarima kod vojnih lica i ljudi iz državnih struktura. Sumnja se pojavila, pošto nije i jedini otkriveni hrvatski špijun u Srbiji.
Produžena ruka Nemačke?
Momir Stojanović ukazuje da aktivnost nemačke obaveštajne službe redovno stoji iza delovanja hrvatske obaveštajne službe na Balkanu.
- Obaveštajna služba Hrvatske na našem prostoru odrađuje dobar deo poslova za račun nemačke službe. U mnogim slučajevima na kojima su službe bezbednosti radile videla se direktna veza između službi Hrvatske i Nemačke, kad je bila u pitanju aktivnost prema Srbiji - otkriva Stojanović.
Krivično delo špijunaže je, kako za "Vesti" objašnjava bivši direktor Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović, jedno od najtežih upereno protiv države i njenog poretka.
- Špijunska aktivnost drugih zemalja prema Srbiji je intenzivna već godinama, i to ne rade samo SAD, Velika Britanija, Nemačka i Rusija, već i države u našem okruženju. Hapšenje usledi kao poslednji čin, i to posle dugogodišnjeg rada i praćenja, jer je vrlo komplikovano dokazati da neko, ne samo da skuplja podatke o našoj zemlji, već i da ih nekome predaje - pojašnjava Stojanović.
Privođenje čoveka pod optužbom špijuniranja za Hrvatsku je, prema njegovim rečima, došlo u nezgodnom trenutku loših odnosa dve zemlje. Ipak, dodaje on, oko toga ne treba praviti famu, pošto je reč o klasičnom primeru bivšeg komandanta jedne od vojnih jedinica koji u Hrvatskoj ima neki imetak.
- Mnogo je takvih iz RSK i Republike Srpske kojima je prećeno i da bi sarađivali. To je slučaj i sa ovim čovekom ucenjenim ratnim učešćem, a koji je njegov motiv, šta je od podataka dao i koliko štete naneo Srbiji, pokazaće istraga - zaključio je Stojanović.
