Vekarić: Nismo priznali agresiju na BiH!
Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je danas da je Srbija u svom zahtevu za ekstradiciju bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića pismeno priznala agresiju na BiH, te naglasio da takve tvrdnje predstavljaju provokaciju i zamenu teza u odgovoru Srbije engleskom ekstradicionom sudu.
"Ne želeći da svojim daljim reakcijama vršimo bilo kakav pritisak na ekstradicioni sud, smatramo da ovo jeste upravo čista provokacija i da se zamenom teza i politizacijom slučaja u stvari devalvira zahtev Srbije za ekstradiciju Ejupa Ganića", rekao je Vekarić.
Portal "Sarajevo-x.com" danas je, pozivajući se na internet portal "E-novine“ objavio dokumente koji, kako tvrde, eksplicitno prikazuju priznanje Srbije da je učestvovala u ratu u BiH.
|
Kako mediji u BiH tumače srpski zahtev za esktradiciju Ganića
"U stavu 2.1 podneska na 20 strana koji je će sud razmatrati 11. juna, Vlada Srbije eksplicitno tvrdi da je u periodu kada se dogodio napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu postojao međunarodni oružani sukob između dve države: BiH i Srbije. Ovo je prvi put da srpske vlasti zvanično koriste izraz 'međunarodni oružani sukob' pošto se od odgovornosti za ratna dešavanja u BiH Beograd do sada redovno ograđivao tvrdnjom da je na delu bio građanski, etnički i verski sukob u kome Srbija nije direktno učestvovala", prenosi "Sarajevo-x.com". Isti portal prenosi da je, "kako bi pobila argument Ganićeve odbrane da Srbija u vreme ratnih dešavanja nije bila ratna strana kako to propisuje Ženevska konvencija iz 1949. godine što bi je kvalifikovalo kao priznatu zaraćenu stranu, pravni tim Srbije se poziva na odluku Žalbenog veća Haškog tribunala iz 1999. godine u predmetu protiv Duška Tadića". "U toj je presudi, naime, zaključeno da je Vojska Republike Srpske bila pod 'opštom kontrolom' Beograda, odnosno Vojske Jugoslavije, što je pored finansiranja i opremanja, uključivalo i pomoć u koordinaciji i planiranju vojnih operacija. Srpsko tužilaštvo za ratne zločine i Ministarstvo pravde je tu presudu uzelo kao dokaz da je Srbija bila zaraćena strana što je poslužilo kao pravni osnov zahteva Srbije za izručenje Ganića", tvrdi dalje sarajevski portal. |
"U maju 1992. godine države BiH i Srbija bile su u međunarodnom oružanom sukobu, stoji u odgovoru Ministarstva pravde Srbije na prigovor odbrane Ejupa Ganića u postupku koji se vodi radi utvrđivanja legalnosti zahteva Srbije za izručenje funkiconera ratnog Predsedništva BiH", objavio je sarajevski portal.
Dodaje se da je "Srbija tako prvi put zvanično priznala da je kao država učestvovala u ratu protiv BiH i to na teritoriji te susedne države što se može podvesti pod pojam agresije".
Vekarić je naveo da je netačno citirana, a potom tumačena jedna od tačaka koja predstavlja odgovor na pitanje ekstradicionog suda.
On je ocenio da se slobodno tumači i vadi iz konteksta smisao odgovora Srbije, kao i to da Vlada Srbije "tvrdi da je u periodu kad se dogodio napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu postojao međunarodni oružani sukob između dve države - BiH i Srbije".
"Svako normalan zna da tada Srbija nije ni postojala kao država", istakao je Vekarić, dodajući da je to jedan od dela slobodnog tumačenja u tekstu koji je danas objavljen u sarajevskim medijima.
On je rekao da je veoma važno da se naglasi da u odogovoru Srbije jeste citiran deo presude u predmetu Haški tribunal protiv Dušana Tadića, gde je Žalbeno veće utvrdilo da međunarodni konflikt može da postoji uporedo sa unutrašnjim oružanim sukobom na određenoj teritoriji.
"Dalje je navedeno da i sam Statut Haškog tribunala, usvojen u Savetu bezbednosti UN, konstatuje da su na različitim mestima postojali, u različitim vremenima, unutrašnji međunarodni sukobi ili čak mešoviti unutrašnji sukobi", naveo je Vekarić.
On je dodao da se u tački 5. ovog odgovora jasno navodi da je vrlo važan datum koji je relevantan za ovo pitanje, a to je 19. maj 1992. godine kada su snage JNA povukle se sa teritorije BiH.
Prema njegovim rečima, sudska praksa Međunarodnog krivičnog tribunala je kroz malo pre navadenu presudu neosporno utvrdila da je međunarodni oružani sukob postojao na teritoriji BiH pre 19. maja 1992. godine.
Vekarić je naveo da srpsko Tužilaštvo za ratne zločine u optužnicama za različite predmete različito tretira sukob i kao primer naveo da se u slučaju "Škorpioni" ili "Zvornik" sukob ne tretira kao međunarodni nego kao civilni sukob u istom građanskom ratu, dok Tuzlansku kolonu takav sukob tretira kao međunarodni oružani sukob dok se nije povukla JNA.
|
Pokušaj devalviranja zahteva Srbije Netačnim citiranjem podnesaka Vlade Srbije Engleskom ekstradicionom sudu pojedini mediji Bosne i Hercegovine pokušavaju da zamenom teza i politizacijom u slučaju "Ganić" devalviraju zahtev za ekstradiciju Ejupa Ganića Srbiji, ocenili su danas u zajedničkom saopštenju ministarka pravde Snežana Malović i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
Malovićeva i Vukčević istakli su da odbrana Ganića, boreći se za zaštitu interesa svog klijenta, tumačeći pravni stav Srbije u postupku pred Međunarodnim sudom pravde, osporava i negira postojanje međunarodnog sukoba na teritoriji BiH.
|
