Muke po Pavlu
Svakog leta patrijarh Pavle postane deo medijske pažnje, ali na žalost, neretko u negativnom kontekstu. Prošle godine su se u Zrenjaninu usprotivili odluci da se Ulica Štrosmajer preimenuje u Ulicu patrijarha Pavla, a ovih dana ničim izazvana glumica Srna Lango ostrvila se na staru ideju da se patrijarh Pavle kanonizuje.
"Svetac jer je išao tramvajem i retko jeo? Možda je i češće jeo al ga hteo metabolizam. Ne znam. Pa, da proglasimo onda celu Srbiju konačno svetom, sve ponaosob, jerbo mislim da i ređe jedu a gradskim prevozom taljigaju svakako. O blagosiljanju mržnje onomad uz kandilo, da ne počinjem. Čuj, svetac", napisala je ona na svom Fejsbuk nalogu.
Zapovest: Daj sirotinji
O patrijarhu Pavlu postoje i anegdote koje govore o njegovoj neopterećenosti svetačkim oreolima.
Jednom prilikom dođe dobrostojeća starija gospođa, velika bogomoljka, sa povećom svotom novca da patrijarh sebi kupi dobre cipele, jer je uglavnom nosio stare i iznošene koje je sam krpio i pendžetirao. Patrijarh ni da čuje.
A ona će: " Javila mi se noćas u snu Sveta Petka i naredila da ovo moram da uradim".
- A kad si pošla na spavanje?- upita patrijarh.
- Oko pola jedanaest - reče gospođa.
- E, ja sam legao iza ponoći i meni se isto javila Sveta Petka da kaže da se predomislila i da te pare obavezno daš sirotinji - odgovorio je patrijarh.
Jezik duži od karijere
Nejasno je zašto se učesnica rijalitija i glumica siromašne karijere baš sada setila da komentariše inicijativu da patrijarh Pavle bude proglašen za sveca. Ovogodišnjih peticija za kanonizaciju nema, nije ni blizu datum patrijarhovog rođenja ili smrti. Nema ničeg što bi aktuelizovalo priču o partijarhu Pavlu i želji vernika Srpske pravslavne crkve da se čovek kojeg su još za života prozvali "svetac koji hoda" i formalno uvrsti u crkveni kalendar.
Ostaje gorak ukus da se ova priča aktuelizovala preko društvene mreže baš u danima kada je Hrvatska ukinula osuđujuću presudu kardinalu Alojziju Stepincu i kada se samo čeka potpis pape Franje pa da se katolički prvosveštenik u vreme zloglasne NDH proglasi svecem.
Kao da se šalje poruka da ako Srbi, Jevreji, Romi, antifašisti imaju primedbe na rehabilitaciju lika i dela Alojzija Stepinca, srpskoj strani treba uzvratiti iskonstruisanom pričom o tome kako je patrijarh Pavle blagosiljao režim Slobodana Miloševića i bio ratni huškač. Baš u duhu čuvene i sramne naslovnice "Srpske reči", lista Srpskog pokreta obnove, kada je patrijarh prikazan sa bombama za pojasom! Naslovnice koja je usledila nakon što se bračni par Vuk i Dana Drašković preko noći od četničkih promotera preobrazio u velike "mirotvorce".
Jadno i neznalački
- Osećam se jadno posle njenih reči o patrijarhu. Trebalo je poznavati šta je sve učinio za ovaj narod, koliko je dela ostavio iza sebe, pa onda komentarisati - izjavio je roker Bora Đorđević povodom komentara Srne Lango.
Nažalost, na internetu je bilo i komentara na ličnost patrijarha Pavla, koji nisu čak ni uvredljivi koliko svedoče pre o primitivizmu nego o nevaspitanju.
Naša posla
"Samo bi odmahnuo rukom i rekao - naša, srpska posla", odgovara patrijarhov poznanik Željko Žugić Kotoranin, na naše pitanje kako bi patrijarh reagovao na ovu vrstu manipulacije s njegovim imenom i stalno konfrontiranje "za" i "protiv" njegove kanonizacije.
Ili, kako kaže pesnik Matija Bećković, "sveci ne bi bili sveci kad ne bi trpeli svakakve udarce".
Bilo kako bilo, osim formalne kanonske procedure, pokojnom patrijarhu preostaje da izdrži i svakojake udarce od opskurnih nazoviumetnika do statusa monete za potkusurivanje u narušenim i lošom zajedničkom prošlošću opterećenim odnosima Srba i Hrvata. Pa sve do toga da se dovodi u bilo koju ravan sa Stepincem, makar i u duhu jednog komentara sa društvenih mreža:
"Ako Vatikan proglasi Alojzija, mi možemo Paju, pa nek evropska komisija vrši uporednu analizu obe biografije".
Narod dodeljuje oreol
U srpskoj istoriji, pojašnjava stručnjak za kanonsko pravo Željko Žugić Kotoranin, postoji tradicija da prvo na lokalnom nivou određena osoba na osnovu svojih zasluga i čestitog života po Jevanđelju u narodu zaživi kao svetac, a da čin kanonizacije usledi kao završnica.
- Rečju, u pravoslavnoj crkvi jedan od najvažnijih uslova je da ga narod, koji je živi organizam crkve, smatra svecem i da uživa poštovanje vernika kao i svi drugi svetitelji. Jer, nijedan kanon ne reguliše proceduru i vreme kada će neko postati svetitelj. To je prepušteno veri i običajima u Crkvi, a određivanje roka za kanonizaciju od 20 ili 50 godina od dana smrti je administrativni postupak - kaže Kotoranin i ukazuje da nije obavezno da kandidat za sveca prethodno bude uveden u imenoslov svetitelja, pa tako ni sveti srpski kralj Milutin nikad nije zvanično kanonizovan u SPC.
On podseća da je prilikom lobiranja na Svetom arhijerejskom saboru SPC da vladika Nikolaj Velimirović postane svetac, tadašnji patrijarh Pavle to godinama odugovlačio uz opasku: "Zamislite da sutra neko ikonopiše svetitelja s cigarom", jer je Velimirović bio pušač u mladosti.
- Znao je patrijarh Pavle da naš narod čoveku sa bezbroj vrlina i jednom manom uvek ističe tu manu dok je živih njegovih savremenika - zaključio je Kotoranin.
