Osmanska senka nad Balkanom
Uvođenje tromesečnog vanrednog stanja posle neuspelog vojnog udara dodatno je odrešilo ruke turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da se obračuna sa protivnicima unutar Turske. Njegova oštra retorika, čak i prema SAD od kojih zahteva da mu izruče verskog vođu i političkog protivnika Fetulaha Gulena kojeg optužuje da stoji iza udara, ukazuje da Erdoganu ne manjka samopouzdanja.
Zemlje Balkana sada se pitaju da li će Erdogan, nakon što se obračuna sa "mangupima u domaćim redovima", sa dodatnom žestinom krenuti i u širenje turskog uticaja na prostorima bivšeg Osmanskog carstva. Uostalom, nije tajna da on već godinama "jaše" na talasu neosmanizma i da mu sve češće "izleti" da je "Kosovo Turska, a Turska Kosovo" ili da je BiH dobio u amanet od rahmetli Alije Izetbegovića.
Kako se širi turski uticaj na Balkanu
- investicijama
- kroz obrazovni sistem
- finansiranjem kulturnih objekata naslonjenih na Ankaru
- izgradnjom i obnovom džamija (Turska bila najveći donator u obnovi Ferhadije u Banjaluci)
Nekadašnji ambasador BiH u Turskoj Zlatko Dizdarević uveren je da će od Erdoganove dodatne sile "Balkan zaboleti glava"!
- I dosadašnja Erdoganova ambicija u pogledu Balkana bila je prilično opasna, imajući u vidu, pre svega, Bosnu i Hercegovinu. On i njegova spoljna politika su, uostalom, izdefinisali tu osu i liniju Albanija - Kosovo - BiH - Sandžak kao svoju interesnu sferu - izjavio je Dizdarević za Radio Slobodna Evropa.
Privatna škola i u Beogradu
Pokret Hizmet, iza kojeg stoji verski vođa Fetulah Gulen, razvio je ne samo u Turskoj, već širom sveta svoj uticaj i to kroz versko-obrazovne institucije. Kako je Erdogan proglasio Gulena glavnim kreatorom neuspelog puča, Ankara sada zahteva da se otkaže gostoprimstvo Gulanovim obrazovnim centrima kojih, po nekoj računici, ima u čak 150 država! Takav zahtev već je isporučen vlastima u Kambodži, pa neki smatraju da je pitanje dana kada će se po tom pitanju Turska obratiti i Srbiji. Naime, u Beogradu već četiri godine radi privatna Osnovna škola "Bejza" čiji direktor, prema pisanju "Politike", demantuje vezu sa Gulenom, ali priznaje da je školu otvorio nadahnut njegovim učenjem.
Ima i suprotnih mišljenja koji polaze od toga da će Erdoganovo okretanje Rusiji, nakon što se nedavno u telefonskom razgovoru izvinio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu zbog rušenja ruskog aviona i ubijanja pilota, ograničiti Turskoj manevarski prostor na Balkanu jer u tom delu Evrope i Moskva ima svoje interesne zone.
- Ako se Erdogan okrene Rusiji, Turska više ne bi sa SAD mogla da radi na centralizaciji BiH. Za Srbiju bi se možda otvorila mogućnost i da na severu Kosova dobije dodatni prostor - procenjuje analitičar Dragomir Anđelković.
Vlada Srbije pomno prati
I tehnička vlada u Beogradu razmotriće novonastalu situaciju nakon što je u Turskoj uvedeno vanredno stanje. Prema najavi državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Veljka Odalovića, verovatno će se obaviti konsultacije na državnom nivou i u toku dana izaći sa "određenim izjavama".
Slobodan Janković, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, nije saglasan ni sa jednim od ova dva stanovišta. On pre svega polazi od toga da u ovom trenutku nije izvesno da će na kraju Erdogan izaći kao pobednik u obračunu sa domaćim protivnicima, a njih je na svim stranama - od sekularista, vojske, Gulenovih pristalica do Kurda.
- Turska ulazi u razdoblje nesigurnosti i unutrašnjih obračuna i neće imati vremena da se bavi nama. Prvo mora da počisti u svojoj kući, a pitanje je da li će na kraju Erdogan ostati na vlasti - kaže Janković za "Vesti".
Hizmet širom regiona
Radio Slobodna Evropa tvrdi da i na Kosovu i Metohiji deluje mreža škola, fakulteta i vrtića iza kojih stoji Gulenov pokret. Reč je, pre svega, o privatnim osnovnim i srednjim školama "Mehmet Akif" koje rade u Lipljanu, Prizrenu, Đakovici... Ove škole pohađa više od 1.500 učenika. Veruje se i da posrednu ili idejnu vezu sa učenjima Fetulaha Gulena imaju i pojedine humanitarne i obrazovne organizacije u Novom Pazaru. U BiH sa Gulenom se povezuje 15 obrazovnih institucija "Bosna Sema", mada predstavnici ove organizacije odbacuju bilo kakvu povezanost škola u Sarajevu, Bihaću, Zenici, Tuzli i Mostaru sa pokretom Hizmet.
Što se tiče mogućeg povlačenja sa Balkana pred Rusijom s kojom Erdogan mora da sklopi pakt, jer je previše frontova otvorio, pa i sa SAD, Janković odgovara da Moskvu primarno zanima prostor bivšeg SSSR, dok je na Balkanu interesuje energetika i sprečavanje širenja NATO.
- Upravo u oblasti energetike se poklapaju interesi Turske i Rusije - dodaje Janković.
O tome se juče oglasio i Nenad Popović, lider Srpske narodne partije, članice vladajuće koalicije u Beogradu i otvoreni ruski lobista na srpskoj političkoj sceni.
- Vidljiv napredak u normalizaciji odnosa između Rusije i Turske otvara prostor da ponovo bude aktiviran plan o izgradnji gasovoda Južni tok 2, koji bi, preko teritorije Turske, dopremao gas iz Rusije u Evropu - optimista je Popović.
On je uveren da energetska bezbednost Srbije "spada u sam vrh prioriteta nacionalne bezbednosti i zaštite državnih interesa". Drugim rečima, moglo bi se zaključiti da bi zajednički ekonomsko-energetski interes Moskve i Ankare mogao da olabavi pretenzije Erdoganove Turske na obode nekadašnjeg Osmanskog carstva.
