Prodaja magle na Dunavu
Simboličnim susretom u međugraničnoj zoni kod Erduta, na sredini mosta na Dunavu, Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar-Kitarović započeli su juče za jedne - istorijski sastanak, za druge - marketinški potez namenjen domaćoj javnosti i zahtevnom Briselu.
Ceo program susreta, osmišljen tako da mandatar za sastav nove srpske vlade i predsednica Hrvatske budu jedan deo dana u Hrvatskoj, a drugi u Srbiji, ukazuje na to koliko se vodilo računa o javnosti u obe zemlje, kako se nijednoj strani ne bi dala neka formalna prednost. I zajednička Deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, koju su Vučić i Grabar-Kitarović potpisali kao ključni rezultat jučerašnjeg susreta, ne predstavlja novinu.
U deklaraciji se obe strane pozivaju na sporazume Zagreba i Beograda od pre desetak i više godina! Za direktora Centra za regionalizam Aleksandra Popova susret i pomenuta deklaracija liče na politički marketing obe strane pred Samit EU o Zapadnom Balkanu 4. jula u Parizu.
Šest tačaka već viđenog
Deklaracija o odnosima Srbije i Hrvatske ima šest tačaka. Prva se odnosi na unapređenje zaštite manjina i to na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori iz novembra 2004. Druga je određivanje granične linije između Srbije i Hrvatske (kod Dunava) na osnovu međunarodnog prava. Treća se tiče primene Sporazuma o sukcesiji iz 2001, četvrta nestalih osoba, a poslednje dve govore o tome da su obe države svesne aktuelne migrantske krize i pretnje terorizma, kao i da su spremne da učestvuju u razvojnim i prekograničnim projektima EU.
- To je pokušaj Beograda i Zagreba da pokažu kako i oni nešto rade na unapređenju međusobnih odnosa, jer u odnosu na prošlogodišnji samit u Beču, kada se od naših zemalja očekivalo da krenu u rešavanje otvorenih pitanja i izgradnju zajedničkih infrastrukturnih projekata, ništa se nije realizovalo. Čak, štaviše, napravljeni su koraci unazad, setimo se samo tzv. carinskog rata između Hrvatske i Srbije - komentariše za "Vesti" Popov.
Bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor smatra da je i tajming neobičan, jer se događa u trenutku kada je u Hrvatskoj pala vlada, a u Srbiji još nije formirana nova.
"Pomoć" Velikog brata
Iako je hrvatska predsednica izjavila da su obe strane inicirale i dogovarale susret bez pritisaka ili sugestija sa strane, u to slabo ko veruje.
- Možda se ne može reći da je postojao direktni nalog iz inostranstva, ali su i jedni i dugi dobili packe iz Brisela. Hrvatska zbog rehabilitacije ustašstva i NDH, a Vučić jer je došao u sukob sa Briselom i Vašingtonom zbog optužbi ko zapravo stoji iza građanskih protesta u Srbiji - komentariše Aleksandar Popov.
- Sastanak se odvija u trenutku kad Hrvatska nema vladu, kad u Saboru očekujemo dramatične trenutke jer niko ne zna kako će se njegov predsednik postaviti u ovakvoj situaciji - navela je ona, konstatujući da je uobičajeno da se premijeri sastaju s premijerima, a predsednici s predsednicima.
Hvalila Stepinca i Tompsona
Uoči susreta koja su dva kabineta dogovarala u tajnosti, oba funkcionera su dala izjave za javne servise - Vučić za hrvatski, a Grabar-Kitarović za srpski. I dok je srpski premijer ponovo govorio o tome da bi se bolje razumeli kada bi "Hrvati češće ulazili u srpske, a Srbi u hrvatske cipele", hrvatska predsednica nije se odrekla ni ozloglašenog pevača Tompsona koji peva srbomrzačke pesme i promoviše ustaštvo, a i zdušno je branila kanonizaciju Alojzija Stepinca. Ona tvrdi da je hrvatski kardinal u vreme Drugog svetskog rata spasavao Jevreje i Srbe.
Upravo to što je hrvatska predsednica izbegla sastanak sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, takođe para sliku o dobroj i voljnoj akciji dve strane da se krene u otopljavanje međusobnih odnosa i rešavanje nagomilanih problema.
Milanković za ponos
Vučić je hrvatskoj koleginici poklonio cveće, a dvoje čelnika su potom u Dalju obišli rodnu kuću Milutina Milankovića i razgovarali sa srpskom manjinom. Grabar- Kitarović je navela da je Milanković bio veliki naučnik srpskog porekla, hrvatske domovine, cenjen širom sveta. "Hrvatska je ponosna na njega. On može biti primer i mladim naraštajima, kako svojim naučnim radom, tako i životnim putem", napisala je ona u knjizi utisaka.
U Srbiji su potom posetili Donji Tavankut, mesta na severu Vojvodine gde većinski žive Hrvati. Dan je okončan u Subotici potpisivanjem deklaracije.
U Hrvatskoj, prema pisanju tamošnje štampe, Nikolić nije poželjan sagovornik, pogotovo nakon što je u Sarajevu izjavio da je zalaganje pojedinih srpskih političara za granicu Srbije na potezu Karlobag- Karlovac-Virovitica legitiman politički program. A i žele da imaju sagovornika koji može i ima političku moć da dogovoreno sprovede, kojeg sada vide jedino u Vučiću. Ipak, analitičari smatraju da je i ta forma i te kakao diskutabilna, pogotovu što obe države trenutno nemaju vladu u punom mandatu.
- Pravog efekta nećemo imati ako i u Zagrebu i u Beogradu trenutno imamo vlade u tehničkom mandatu. Da bi se nešto konkretno realizovalo moramo da sačekamo da vlade budu formirane - kaže Aleksandar Popov.
