Skrštenih ruku ne treba da sedimo!
Na istoku, svega na desetak kilometara od granice Srbije, u Rumuniji raketni štit, na zapadu Hrvatska preti balističkim raketama i Bosna sa američkom vojnom bazom u Tuzli. Srpskoj neutralnosti ne prija ni crnogorski paraf o priključenju NATO, niti najave da će to vrlo brzo učiniti i Kosovo. Da li Srbija u novonastaloj situaciji treba vojno da ojača ili da odustane od vojne neutralnosti.
Sagovornici "Vesti" jedino se slažu u oceni da postavljanje raketnog štita u Rumuniji neće značajnije da promeni geostrateški, ali i vojni položaj Srbije u Evropi.
Pročitajte još:
* Ministar odbrane u Moskvi: Srbija se opredelila za vojnu neutralnost
- Mada je u ovom trenutku otvoreni sukob NATO i SAD sa Rusijom u domenu fikcije, ukoliko do njega dođe, i Rumunija i Poljska moraju biti svesne da će delovi država u kojima je instaliran antiraketni štit biti sravnjeni sa zemljom. Zbog blizine granice, Srbija bi u toj situaciji bila kolateralna šteta. Međutim, na stranu ovaj, teorijski jako teško ostvariv scenario, gomilanje naoružanja na granicama za Srbiju je bez dileme bezbednosni izazov na koji mora da odgovori - smatra pukovnik u penziji i profesor Fakulteta za bezbednost, Milan Mijalkovski i dodaje:
- Ovde je jedino pitanje da li bi Srbija trebalo da napusti koncept vojne neutralnosti s obzirom da će biti okružena zemljama, članicama NATO. Ne prihvatam tezu da bi zbog toga morali da se negde svrstamo, jer u krajnjem slučaju i savez sa NATO nam ne daje nikakvu bezbednosnu garanciju.
Za generala Radovana Radinovića, člana Upravnog odbora Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, vojni odgovor Srbije u novonastaloj situaciji treba da bude potpuno "relaksiranje odnosa sa susedima".
- Raketni štit u Rumuniji nije efektiva za vođenje ratova na Balkanu, pa otuda u praktičnom smislu Srbija nema razloga za brigu. Međutim, ta činjenica će dati vetar u leđa onima koji tvrde da Srbija mora napustiti princip vojne neutralnosti, a suštinski to zavisi samo od nas. Zato je jako bitno da se etabliramo kao miroljubiva zemlja. To ne znači da treba da potcenjujemo vojne efektive u okruženju ili da obnavljamo ili osavremenjavamo naše naoružanje i vojnu tehniku uvereni da ćemo tako biti sposobni da se suprotstavimo NATO. To je nemoguće. Ali, moguće je sa modernom tehnikom i ljudstvom odvratiti svaku pretnju suseda ili regiona - kaže Radinović.
Vojni analitičar Aleksandar Radić tvrdi upravo suprotno, da je zbog NATO okruženja, jasno da Srbija ne može da opstane sa idejom o neutralnosti.
Neutralni samo u miru
General Radinović ističe da insistiranje na vojnoj neutralnosti u miru, ne znači da u ratu ne bismo birali svoje saveznike.
- Naprotiv, u ratu treba imati saveznike, ali se ne treba ugovorima obavezivati na bilo šta. Dovoljno je da damo garanciju da smo u stanju da branimo i odbranimo sopstvenu teritoriju, dakle, da smo respektabilan potencijalni ratni saveznik - naglašava Radinović.
- Vojna neutralnost u situaciji kada smo okruženi NATO je neodrživa. Ali, ovde je ključno pitanje ne šta je interes velikih sila, već šta je srpski interes, šta mi zapravo želimo da zaštitimo, a naš izvor problema je nerešeno funkcionisanje BiH sa svim nepredvidljivostima koje takva situacija može da izazove, i Kosovo kao već "tradicionalni problem" koji sputava Srbiju u definisanju njene pozicije ka Zapadu - ocenjuje Radić.
