Branio Ramuša, sad sudi Šešelju
U Žalbenom veću, koje bi trebalo da donese konačnu presudu protiv lidera radikala Vojislava Šešelja, našao se i haški advokat bivšeg komandanta OVK-a Ramuša Haradinaja, britanski pravnik Ben Emerson.
Međunarodnoj pravnoj javnosti poznat kao branilac Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa, Emerson je branio Haradinaja u žalbenom postupku kada su sudije, 2012. godine, i pored konstatacije da su mnogi svedoci zaplašivani ili nestali, doneli oslobađajuću presudu.
Ko su članovi Veća?
Statusom Tribunala i Mehanizma kao naslednika ovog suda, Teodor Meron je iskoristio diskreciono pravo ne samo da odabere sudije, već i da sebe stavi u čelnu fotelju. Sem njega i Emersona, o Šešeljevoj sudbini će odlučivati još sudije Florans Arej iz Kameruna, Li Mutoga iz Kenije i Ivo Rosa iz Portugala.
U međuvremenu, Emerson je konkurisao i postao sudija u Hagu, pa je veliko pitanje da li će njegov prethodni angažman uticati na konačnu odluku u procesu koji se protiv Šešelja vodio od 2003. godine.
Lider radikala nije želeo da prokomentariše ovu odluku, ponavljajući da je "završio sa Hagom".
- Niti me zanima šta Hag tamo radi, niti šta planira - kazao je kratko Šešelj.
Ni njegov pravni savetnik, advokat Milan Terzić nije mnogo pričljiviji, niti spreman da kaže da li će izbor Emersona u Žalbeno veće uticati na konačnu presudu.
- To su detalji koji ni Šešelja, ali ni mene naprosto ne zanimaju. Zašto bismo se bavili Žalbenim većem u situaciji kad ni prvostepena presuda još nije prevedena na srpski i dostavljena, a kamoli izdvojeno mišljenje sudije Latanci, a zatim i nameru Tužilaštva da će podneti žalbu. Dakle, o tom potom - kaže Terzić za "Vesti".
On nije mogao da precizira kada bi Žalbeno veće moglo da se sastane i donese konačnu presudu.
- U praksi Haškog tribunala je jedino jasno da ništa nije jasno. Ne postoji zakonski rok u kome bi konačna presuda mogla da se donese jer je praksa "rastegljiva". Uglavnom se na tu odluku čeka nekoliko godina - istakao je Terzić.
Antoneti: Sukob interesa
Odluka predsednika Haškog suda Teodora Merona doneta je nepunih mesec dana pošto je predsednik sudskog veća u procesu protiv Šešelju, francuski sudija Žan-Klod Antoneti kazao da "postoji ozbiljno pitanje u vezi s pravičnim uslovima suđenja kada je reč o Međunarodnom pravosudnom mehanizmu, te da ima osećaj da se haško pravosuđe nalazi u stalnom sukobu interesa".
Antoneti je kao primer za tu tvrdnju naveo činjenicu da advokati postaju članovi Tribunala kao pravnici koji rade sa sudijama, pravnici koji su radili sa sudijama postaju advokati optuženih, dok su advokati optuženih postali sudije.
Haško tužilaštvo je početkom ovog meseca najavilo da će uložiti žalbu na presudu tražeći od Žalbenog veća da ili preinači presudu i Šešelja proglasi krivim ili da presudu ukine u celosti i naloži ponavljanje suđenja.
Jedan od haških branilaca, beogradski advokat Branislav Tapušković nema dileme da će proces u žalbenom postupku trajati zato što će Šešelj "u pogodnom trenutku" tražiti izuzeće sudije Emersona.
- Činjenica da je neko pred ovim sudom najpre bio u ulozi branioca, a sada sudije sama po sebi ugrožava integritet tog suda. Zbog toga sam gotovo uveren da će Šešelj tražiti izuzeće Emersona jer se postavlja osnovano pitanje njegove nepristrasnosti. U krajnjem slučaju, upravo zahvaljujući zahtevu Šešelja, iz prvostepenog veća je 2013. godine eliminisan sudija Harhof zbog svoje pristrasnosti.
Sramna odluka Merona
Odluka da Šešelju presuđuje nekadašnji Haradinajev advokat nije naišla na veće reakcije u srpskoj javnosti. Jedino se oglasio Pokret socijalista Aleksandra Vulina ocenjujući da je takvu odluku sramnom.
"Sudija Meron je više puta svojim odlukama obesmišljavao rad Haškog tribunala, a naročito 2012. godine predsedavajući Žalbenim većem koje je donelo oslobađajuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, tako da nas ovakva sramna i pristrasna odluka nije mnogo iznenadila", navodi se u saopštenju.
Određivanjem za sudiju nekoga ko je branio Haradinaja automatski dovodi u pitanje njegovu nezavisnost u odlučivanju - ističe Tapušković.
Ben Emerson nije prvi sudija koji je prethodno u Hagu branio nekog od optuženih za ratne zločine. Pre njega, Alfonso Ori bio je branilac prvog optuženika Tribunala, Srbina Duška Tadića.
Tadiću je na kraju presuđeno 20 godina zatvora, a Ori je postao sudija koji je kasnije odlučivao u mnogim, ključnim predmetima ovog suda.
Radovan Karadžić je 2008. godine, u pripremnom procesu za njegovo suđenje, zatražio izuzeće Orija upravo navodeći kao razlog moguću pristrasnost u postupku. Karadžić je tada naveo da je Holanđanin, kao član sudskog veća, Momčila Krajišnika osudio na 27 godina zatvora, a Haradinaja - oslobodio krivice.
