Komadanje Srbije uslov za EU
Hrvati su već sigurni, ali se sa njima ne završava spisak zemalja koje bi direktno mogle da blokiraju priključenje Srbije Evropskoj uniji. Sudeći po nedavnom istupu bugarskog šefa diplomatije Danijela Mitova i ova zemlja ima "određena pitanja" koja treba da se razjasne pre otvaranja Poglavlja 23.
Za nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Živadina Jovanovića spisak nije zaključen jer sem zemalja iz okruženja svoje zahteve bi uskoro mogle da ispostave i druge članice EU.
- Svi susedi iz EU pokušaće da od Srbije iznude koncesije u zamenu za podršku članstvu. Iz novije i starije istorije dobro znamo ko šta želi. Zato je na Beogradu da napokon definiše crvenu liniju ispod koje neće žrtvovati vitalne interese - naglašava Jovanović.
Pročitajte još:
* Bugarska: Hrvatska ima pravo da postavlja uslove Srbiji
* Hrvati uporni: Ponovo blokirali otvaranje poglavlja 23
* Finasijski stručnjaci: Ako Britanija napusti EU, u Srbiji je spas
Pre nepune tri godine, bugarska ekstremno desničarska stranka Atak zatražila je kroz Rezoluciju da se napokon reši pitanje "Zapadne pokrajine". Reč je o delovima Srbije i Makedonije koji su posle Prvog svetskog rata Nejskim mirovnim ugovorom iz 1919. oduzeti Bugarskoj.
Istovremeno, Rumunija je 2012. godine umalo blokirala kandidaturu Srbije pozivajući se na navodno loš položaj njihove nacionalne manjine. Nema dileme da će ti zahtevi biti obnovljeni jer od oko 40.000 Vlaha, tek njih 4.500 se na popisu 2002. godine izjasnilo da su Rumuni. Tadašnji predsednik Rumunije Trajan Basesku je zatražio da vlasti u Srbiji omoguće školovanje i novine na rumunskom, da dobiju svoju pravoslavnu crkvu, ali i da prate program rumunske televizije.
Ništa bolja situacija nije ni sa zahtevima Mađarske, mada je njihov šef diplomatije Peter Sjarto otvoreno podržao SNS u izbornoj kampanji.
- Reč nije samo o teritorijalnim pretenzijama na Vojvodinu, već i o direktnom sukobu sa antifašističkom tradicijom Srbije - kaže Jovanović dodaje da će verovatno svoje zahteve postaviti i Nemačka i Austrija.
- Potrebno je rešiti odštetu folksdojčerima, ali mnogo veći problem je želja Nemačke da ima punu kontrolu nad Podunavljem. Slični su i interesi Austrije. Svaka će zemlja pokušati da ostvari interese podgrevajući separatističke težnje u Srbiji. Otuda će novi Ustav Srbije biti ključ za sve te zahteve, ali i budućnost zemlje. Pred Srbijom je mogućnost da bira da li će sa ustavnim promenama doći do "raspakivanja" u savez autonomnih pokrajina ili će se odupreti pritiscima po cenu da ne uđe u EU - zaključuje Živadin Jovanović.
Šarena laža
- Zamajavanje javnosti je da će ustavne promene smanjiti državnu upravu ili broj poslanika u Skupštini. To je šarena laža iza koje se kriju ključni problemi od kojih je najveći pitanje da li će Srbija izbaciti iz Ustava teritoriju KiM i pripremiti teren da ga i formalno prizna. Nisam protiv ulaska Srbije u EU, već sam protiv trgovine suverenitetom i integritetom kao trajnim vrednostima, zarad članstva u Uniji čija budućnost nije izvesna - objašnjava Jovanović.
