Od radnika prave robove
Železara Smederevo je pod rukovodstvom profesionalnog menadžmenta poslovala sa gubitkom od 144,76 miliona evra. To je rezultat bombastičnih najava o tome kako će strano poslovodstvo HPK inženjeringa voditi uspešnije srpsku čeličanu nego domaći stručnjaci.
Čuvani tajnim ugovorom o angažmanu, Peter Kamaraš i saradnici su ostvarili gubitak veći za 39,1 odsto nego u godini ranije. Ovim podatkom se, razumljivo, ne hvale ni premijer Vučić niti njegovi ministri, a kolike dugove su profesionalci navalili na leđa građana možda nikada i ne bismo saznali da se to nije videlo u ugovoru o prodaji Železare Smederevo kineskim Hestilu.
Ovaj podatak nalazi se u ugovoru o prodaji 98 imovinskih celina železare, koji je objavio Ministarstvo privrede. Revizorska kuća KPMG utvrdila je i da je neto dug srpske čeličane na kraju 2015. dostigao 284,38 miliona evra.
Ali, kako su Kinezi kupili samo imovinu, ali ne i čeličanu kao pravno lice (jer će osnovati sasvim novu kompaniju), svi ovi dugovi pašće na teret poreskih obveznika, odnosno građana Srbije. Imovina čeličane vredna je samo 46 miliona dolara, što znači da se i kupoprodajne cene ni u snu ne mogu namiriti samo lanski dugovi železare.
- Mi ne znamo šta je ugovorom o angažovanju predviđeno, jer je ugovor tajna. A i taj ugovor je nezakonit jer se Zakonom o privrednim društvima definiše da država može da prepusti upravu, a da se to poslovodstvo može naplatiti samo iz dobiti. Jasno je da dobiti nije bilo. Znali su oni to kad su ulazili u posao. I nama država kaže da je prodala samo imovinu, a to nije tačno. Prodato je i znanje, neki radnici, kupci i dobavljači - kaže za "Vesti" ekonomista Milan Kovačević i dodaje:
- Istina je da u Srbiji vlast nikada ne govori istinu. A istina je da Železara jedan jedini dan u istoriji nije poslovala pozitivno, da nemamo rudu gvožđa, niti koksa, ali zato imamo višedecenijsko pumpanje novca u Železaru iz političkih i populističkih razloga i da je ta avantura umnogome doprinela padu standarda građana.
I Er Srbija krije podatke
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Srbije doneo je rešenje kojim se nalaže akcionarskom društvu Er Srbija da sajtu Avijatika dostavi tražene podatke o broju zaposlenih i visini primanja. Nacionalna aviokompanija odbila je da dostavi odgovore na pitanja koliko ima zaposlenih, koliko njih je na platnom spisku "manjinskog" partnera Etihada i koliko oni zarađuju?
Ugovor o angažovanju profesionalnog menadžmenta je ne samo tajna, već sada i nevažeći. Jedino što znamo jeste da je profesionalni menadžer imao platu između 150.000 i 200.000 dolara godišnje. Stoga, ne znamo pod kojim uslovima je tim stručnjaka angažovan i da li su oni na bilo koji način odgovorni što ne samo što nisu fabriku unapredili, niti održali, već su je debelo unazadili.
Bor treba pokloniti
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kaže da bi RTB Bor trebalo ako ne prodati, onda čak pokloniti. - Obaveze RTB Bora su milijardu i 200 miliona evra. Premijer je u nekoliko navrata obećao da RTB neće biti likvidiran, ja vidim rešenje da se to preduzeće poveri nekom drugom na upravljanje. Oni će za nekoliko godina napraviti još milijardu i po evra duga - kaže Ćulibrk.
Vlada Srbije prihvatila je 5. aprila ponudu kineske kompanije Hestil za kupovinu Železare Smederevo, koja je jedina dala obavezujuću ponudu da kupi svih 98 imovinskih celina Železare za 46 miliona evra. Kompanija planira da zadrži svih 5.050 radnika.
Nije samo država u haosu. Pravo divljaštvo imamo i sa nekim od stranih investitora koji od građana Srbije kroz subvencije dobijaju od 5.000 do 10.000 evra pomoći po radnom mestu, plus brojne druge olakšice, od plaćanja energenata do poreza.
Crvene lampice su se upalile i u fabrici Jura u Leskovcu, jednoj od onih firmi kojima su se sve vlasti hvalile, a pogone im otvarali i obilazili lično predsednici i premijeri Srbije. Ali, u Juri je drama i radnici su nadležne upozorili štrajkom od 15 minuta na svoj nepodnošljiv položaj. Oni se žale da ne mogu da dobiju jedan neradni dan koji im pripada po zakonu, ali i na fizičko i mentalno zlostavljanje. Država, naravno, zabija glavu u pesak. Niko ne reaguje na nebrojene prijave za mobing.
Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović kaže za da njihova bitka sa Jurom traje već pet godina, jer investitor iz Južne Koreje ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji.
- Tukli su ih metalnim palicama, žene su napastvovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć - ističe Veselinović.
Pogubne subvencije
Komentarišući najave premijera Aleksandra Vučića o novim subvencijama iz straha da Srbiju ne napuste nemački Boš i italijanski Fijat, Ćulibrk kaže da ga to plaši.
- Mi plaćamo strane investitore i dajemo im subvencije iz budžeta u kom imamo minus. I plaćamo multinacionalnim kompanijama od kojih neke imaju godišnji promet veći od BDP naše države - kaže Ćulibrk.
I u sindikatu Nezavisnost kipe od besa.
- Frustriran sam ovim što čujem. To je paradigma naše privrede, neorganizovanosti i privatizacije. Prodajemo ljude za neoliberalnu ideju kapitalizma. Za ime sveta, pa u Juri traže da ljudi nose pelene umesto odlaska u toalet. Uzeli su nam dostojanstvo. Ne uzimaju ga, već su ga uzeli. Mi ćemo kao sindikat reagovati i svako normalan mora da reaguje, ali ovo je pitanje koje daleko prevazilazi sindikat. Mora društvo da se digne - kaže dr Zoran Stojiljković, potpredsednik sindikata Nezavisnost.
