Ucenama na Srbiju
Hrvatska je obećavala da će pomoći komšijskoj Srbiji na putu evrointegracija, ali se ispostavilo da je kost u grlu u tom procesu.
Povod ucena vezanih za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja i oštru retoriku Zagreb je pronašao u odluci Tribunala da lider radikala Vojislav Šešelj izricanje presude 31. marta prati iz Beograda video-linkom. Srpski premijer Aleksandar Vučić kaže da ne razume hrvatske zvaničnike, ali ističe da se Srbija ne plaši.
Pakost po svaku cenu
Da se i u slučaju poglavlja 23 i Šešelja manje radi o logičkim argumentima, a više o političkoj odluci, ukazuje Dejan Jović sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka.
- Sadašnja vlast u Hrvatskoj mnogo je manje sklona pružanju podrške Srbiji na putu ka EU nego prethodna. Dok je ona na vlasti mislim da Beograd može očekivati ozbiljne probleme iz Zagreba - ocenio je Jović.
- Veoma poštujemo naše hrvatske komšije, oni su moćni i snažni, a mi ćemo da radimo svoj posao. Ako misle da smo fascinirani njihovom argumentacijom ili uplašeni, grdno su se prevarili - poručuje Vučić i ističe da ne želi da pokazuje snagu nikome, ali i da nikome neće dozvoliti da ponižava Srbiju.
Hoće zemlju preko Dunava
Šešelj je, međutim, samo jedan od tri hrvatska uslova za nastavak srpskog puta ka Briselu. Na njega se nadovezuje zahtev o manjinama u srpskom parlamentu sa akcentom na Bunjevce kao pripadnike hrvatske manjine u Srbiji. Višegodišnje trvenje se vodi i oko srpskog Zakona o univerzalnoj jurisdikciji, pa Zagreb poteže i ukidanje nadležnosti za ratne zločine koji su se desili izvan hrvatske teritorije.
Srpski diplomata u penziji Zoran Milivojević ukazuje za "Vesti" da se srpsko nacionalno pitanje pokazalo bitnim u hrvatskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Podrška ambasadora
Nemačka će se založiti da pregovaračka poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i vladavinu prava, budu otvorena za Srbiju u prvoj polovini ove godine, poručio je ambasador te zemlje u Beogradu Aksel Ditman.
- Važno je da Srbija ispuni sve obaveze u saradnji s Hagom. Što se tiče poglavlja 23 i 24, Vlada Srbije je dostavom akcionih planova ispunila sve uslove za otvaranje i založićemo se da se to i desi - rekao je Ditman i dodao da članstvo u NATO-u nije uslov za ulazak Srbije u EU, ali da Beograd treba da normalizuje odnose sa Prištinom.
- Jurisdikcija je vezana za nerešene ratne zločine koje su počinili Hrvati. Oni bi da izbegnu odgovornost za njih. Pitanje ratnih zločina vezali su za Vojislava Šešelja i zamerke im idu u pravcu nesaradnje, jer nije izručen - objašnjava Milivojević.
On smatra da će Hrvatska potezati sva otvorena pitanja sa Srbijom, poput razgraničenja na Dunavu, gde će verovatno poučeni iskustvom sporenja sa Slovenijom oko Piranskog zaliva, insistirati na arbitraži i gledati da izbegnu međunarodno pravo koje je u korist Srbije.
Pročitajte još:
* Šešelj: Bruno Vekarić je hrvatski špijun!
* Kritike iz Hrvatske: Srbijo, zašto Šešelj nije u Hagu?
Nemačka se pita
Da bi Zagreb generalno mogao i dalje da otežava otvaranje pregovaračkih poglavlja Srbiji, pa i BiH, mišljenja je i Aleksandra Joksimović, zamenica bivšeg šefa diplomatije Gorana Svilanovića. Ona ukazuje da se sve odluke u EU donose konsenzusom i da formalno-pravno svaka od njih može da blokira Beograd, ali da suštinski postoje zemlje poput Nemačke, čiji je glas jači.
- Poglavlje 23 je i za EU važno jer je ključno za uređenje pravnog sistema i vladavinu prava. Što pre bude otvoreno, reformski procesi će biti intenzivniji na obostranu korist - kaže ona za "Vesti" i dodaje da veruje da će Brisel sve učiniti da Beograd nova poglavlja otvori u junu.
Komšije vrebaju
U poglavlju 23, prema rečima Zorana Milivojevića, ključna su prava manjina, pa i drugi susedi mogu istaći zahteve.
- Bunjevci su cenzus mogli da pređu putem prirodnog praga, ali to pravo nisu hteli da iskoriste, već su odabrali koaliciju sa jednom od srpskih stranaka. Rumunija je ranije to pitanje potezala povodom Vlaha, moguće je da i Bugarska zatraži veća prava za svoju manjinu. Vidimo i kakvu nacionalnu politiku Mađarska vodi, pa Srbija mora ozbiljno da se tome posveti - kaže on.
Napominje i da je EU pokazala da ne želi uplitanje u bilateralna pitanja jer je u Evropskom parlamentu 2015. prošao svega jedan hrvatski amandman, a ove nijedan.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ukazuje da je samo slučaj Šešelj novi zahtev. On podseća da je Šešelj bukvalno izbačen iz Tribunala, bez garancija srpske vlade, a da su ga zatražili nazad uoči srpskih izbora. Ističe, međutim, da su se raniji dobri odnosi Beograda i Zagreba mogli iskoristiti za zatvaranje dela otvorenih pitanja poput granica i nestalih, pa bi to breme sada bilo manje.
Podilaženje biračima
Bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović ne smatra da će Hrvatska opstruisati ulazak Srbije u EU, već da će se o nekim pitanjima "verovatno teže raspravljati".
- Haški sud je tek povod. Mislim da su političke elite danas manje sklone saradnji. Ideja da je bolje imati dobrog komšiju nego visok zid nije im još doprla do mozga. Kao da se političari boje da javnost neće dobro prihvatiti saradnju - smatra Josipović.
On kaže da za činjenicu što Šešelj neće biti u Hagu nije krivac Srbija nego Haški sud koji je tek delimično ispunio svoju ulogu.
- S novom hrvatskom vlašću je došlo do dodatne radikalizacije i instrumentalizacije odnosa sa Srbijom, dok je EU u krizi i previranju, pa i umanjene snage da vrši korekcije tog tipa. Nama ostaje da vidimo hoće li neko zaustaviti Hrvatsku koja je otišla predaleko - rekao je Popov.
