"EU i NATO su raskomadali Srbiju"
"Na Kosovu je stvoren protektorat kako bi EU i NATO ostvarili sopstvene političke, ekonomske i bezbednosne ciljeve", izjavio je za ruske medije Modest Kolerov, bivši šef sektora za međuregionalne i kulturne veze predsednika Rusije.
"Albanija će hteti da pripoji Kosovo"
- Sada je jasno da je ta politika propala. Kao prvo, kosovsko stanovništvo ne želi da radi u svojoj republici, nego masovno beži u EU. Kao drugo, Kosovo je postala crna rupa, jezgro kriminala, koji EU nije u stanju da spreči - kaže Kolerov, a prenose ruski mediji.
On smatra da institucije na Kosovu i dalje krše prava kosovskih Srba, ali da evropske strukture zatvaraju oči pred tim bezakonjem.
- Nije jasno šta je dobila međunarodna zajednica time što nije sprečila proganjanje Srba, kakvu ekonomsku ili bilo koju drugu korist. Izgleda da je to bio zločin radi zločina - smatra Kolerov.
Pročitajte još:
* "Mnogi se kaju što su priznali Kosovo"
* Kako Vučić ide Milovim stopama? Brzo, samo još Kosovo da prizna
Kolerov napominje da se poslednjih nekoliko godina u Evropi menja odnos prema multikulturalizmu, a sada i prema migrantima.
- Albansko stanovništvo na Kosovu civilizacijski je mnogo bliže stanovništvu onih delova bivšeg Osmanskog carstva, iz kojih u EU sada stižu stotine hiljada izbeglica. Smatram da će migranti sa Kosova uskoro postati za EU problem nalik migrantima iz Libije i Sirije - navodi bivši saradnik predsednika Rusije, a prenose mediji.
- Zemlje koje su priznale Kosovo u stvari nisu priznale nezavisnost te teritorije, nego su priznale da su lojalne SAD-u. Nije tajna da je Amerika inicirala čitav proces. Zato oni neće da snose odgovornost za tu odluku i smatraju da je to cena dobrih odnosa sa Vašingtonom. Sa druge strane, zemlje koje bi odmah osetile posledice takve odluke, nisu priznale Kosovo. Recimo, da je Rumunija priznala samostalnost Kosova, odmah bi rekla zbogom Transilvaniji. A Španija bi morala da ukine samu sebe, jer je de fakto ta zemlja konfederacija - tvrdi Modest Kolerov.
- Kosovo će još neko vreme da ostane de jure delimično priznata, ali de fakto priznata država, dok će Albanija da krene u proceduru pripajanja te teritorije. Međutim, to bi moglo da izazove protivljenje Grčke, jer je ta zemlja, kao i Crna Gora, sledeći pravac albanske ekspanzije. Sve tek počinje - zaključuje Kolerov, a prenose ruski portali.