Portret Dorijana Malog
Nije fer što su gradonačelnika "Beograda na vodi" Sinišu Malog poslali na žurku kod srpskog tajkuna Miroslava Miškovića da vadi “kestenje iz vatre”. Ali šta će, morao je mučenik, kad niko sa višim činom u stranci nije hteo da ide - Zorana na prvoj liniji odbrane od Bekute i Mrke, Gašić tek počeo da kleči na kukuruzu, a Babić uči srpski u nadi da će doći do konverzacijskog nivoa!
Za druženje Malog i Miškovića, ustoličene jednog pokraj drugog, javnost Srbije ne bi ni znala da kompanija “Delta holding” na sajtu nije objavila fotografiju tog istorijskog susreta. Malom ni na kraj pameti nije bilo da se pohvali da je proveo sate u prijatnom ćaskanju sa čovekom kome iznad glave visi ko zna koliko godina robije. Videćemo, možda ga sledeći put zateknemo na Fejsbuku kako sa Kristijanom obara ruke!
"Došao sam ovde jer je to moja obaveza kao gradonačelnika Beograda", mrmljao je provaljeni doktor nauka u svoju odbranu i naglasio da Mišković (ako ne bude na robiji) planira da uloži u Beograd 250 miliona evra i otvori “neverovatnih” 8.000 radnih mesta. Taj silan novac će gradska uprava da uloži u “Beograd na vodi” pošto od arapskih para očigledno nema ništa - kad su prevarili srpske seljake, što ne bi i ove iz grada.
U priči sa Miškovićevom žurkom nije najveći problem Mali, on je samo indikator stranke kojoj pripada i vlasti koju predstavlja. Ma, u stvari, jeste najveći problem Mali... On je čovek koga su provalili da je plagirao doktorat, nalupetao se da u Kaliforniji ljudi ginu zbog snega i koga terete da krši zakon pošto je akumulirao funkcije - i gradonačelnik i direktor of-šor firme sa Devičanskih ostrva. Mali je samo još jedan pokazatelj pravog lica njegovih i šefova ove države - beskrupuloznih, nemoralnih i bezobraznih, a alavih i nestrpljivih koji jedno pričaju, a drugo (tj. ništa) ne rade.
Ako je i šenlučenje kod Miškovića bilo dogovoreno pre tri godine kada je sadašnja vlast, da bi sebi podigla cenu, pokrenula hajku na najvećeg tajkuna u Srba i na kraju ga kobajagi uhapsila, onda svaka čast američkim PR stručnjacima. Ili mu je, možda, Mali u kuću došao kao daleki rođak, s kojim nije u dobrim odnosima ali je u velikom “sosu” (idu izbori), pa je svaka podrška dobrodošla.
Najizglednije je da vladajuća klika više ne može da nosi maske koje je navukla, a koža Evropejaca počinje da steže radikalske vukove. Onih 840 miliona evra državnih para koje su dali na svoj marketing uludo su bacili - tragovi im smrde nečovještvom. A Mali trpi sve, baš kao portret Dorijana Greja u koji će jednom morati da pogledaju - pre (izbora) ili kasnije!
