Da li se još iko osim nas seća srpskih žrtava?
Udruženje porodica kosmetskih stradalnika, reagujući na presudu lideru Građanske inicijative SDP Oliveru Ivanoviću, uputilo je otvoreno pismo u kome podseća da je Ivanović osuđen iako u presudi piše da se "nije moglo ustanoviti van svake sumnje da je postupao u svojstvu vođe i lidera srpskih paramilitaraca, i da je podstrekivao grupu ili im naređivao".
Oni insistiraju da je reč o dvostrukim standardima međunarodnih sudija i pitaju "glavnog tužioca i sudije Euleksa, predstavnike kosovskog pravosuđa, ali i nosioce pravosudnih funkcija u Srbiji, kako su "zbog nedostatka dokaza" od krivične odgovornosti oslobađani po komandnoj odgovornosti ili kao direktni izvršioci svih zločina počinjenih nad kosmetskim Srbima od 1998. godine do danas".
- Bez prava i želje da u pitanje dovodi sudske odluke, Udruženje koje je svoje delovanje i gotove sve svoje aktivnosti podredilo borbi za istinu i pravdu i za srpske žrtve, ni ovoga puta ne može ostati po strani. Stotine članova porodica kidnapovanih i ubijenih Srba i nealbanaca okupljenih oko ovog Udruženja se nikada nisu, i neće se ponašati kao da ne primećuje kako se i dalje, duže od šesnaest godina, žrtve dele na albanske i one drugog reda, gde spadaju i srpske žrtve, navode u saopštenju dostavljenom "Vestima".
- Vezano za ovu presudu, osećamo obavezu da javno i jasno kažemo da je, osuditi Olivera Ivanovića za ratne zločine, potpuno nespojivo sa onim za šta se zalagao i šta je radio na rešavanju kosovskog problema, isključivo mirnim putem. Po ko zna koji put pitali bi glavnog tužioca i sudije Euleksa, predstavnike kosovskog pravosuđa, ali i nosioce pravosudnih funkcija u Srbiji, zašto nisu procesuirani ili ako jesu, kako su "zbog nedostatka dokaza" od krivične odgovornosti oslobađani po komandnoj odgovornosti ili kao direktni izvršioci svih zločina počinjenih nad kosmetskim Srbima od 1998.godine do danas. Aalbanski teroristi su kidnapovali ili ubili više od 3.500 Srba i nealbanaca - uglavnom civila i nejači, prognali oko 250.000 ljudi, porušili i uzurpirali njihove kuće i imanja, uništili pravoslavne svetinje i groblja. Zatirali su sve što je srpsko, navode još u saopštenju.
Kako ističu, za porodice kosmetskih stradalnika je najvažnije i najbolnije pitanje da li se neko seća ratnih zločina počinjenih nad Srbima:
- Da li se iko osim nas, njihovih najrođenijih seća kidnapovanja belaćevačkih rudara maja 1998, kidnapovanja i ubistava svih muških glava u Orahovcu, Retimlju, Opteruši...dva meseca kasnije, njihovih masakriranih i iskasapljenih tela pronađenih u jamama Klečka i Volujak, streljanja šestorice srpskih momaka u kafiću "Panda" u Peći decembra iste godine, Košara...
Udruženje navodi da se "zločini nad kosmetskim Srbima nastavljaju se i tokom 1999.godine, naročito po dolasku međunarodnih "mirovnih misija zaduženih da obezbede mir i sigurnost za sve žitelje Kosova i Metohije".
- Na stotine masakriranih tela nesrećnih Srba bačeno je u Radonjičko i Livočko jezero. Najmonstruozniji zločini počinjeni su nad najmanje šezdeset civila u srenjoškolskom internatu u Gnjilanu, tokom "kristalne noći" u Istoku u srpskim su kućama goreli najugledniji domaćini, ubijeno je i traktorima pregaženo četrnaest žetelaca u Starom Grackom, u Livadicama kod Podujeva je granatiran autobus, pa jedanaestoro Srba nikada nije stiglo na zadušnice...Mučki su, iz zasede, pobijena deca u Goraždevcu i Cernici... I, neka nam Bog oprosti što ne pomenusmo još hiljade drugih masovnih i pojedinačnih zločina počinjepih nad onima čiji je jedini greh bio to što su bili Srbi, ističe Udruženje kosmetskih stradalnika.
Van svake sumnje
Udruženje kosmetskih stradalnika podseća i na obrazloženje sudije prilikom izricanja presude Oliveru Ivanoviću.
- Sudsko veće kojim je predsedavala Roksana Komša, u obrazloženju presude Ivanoviću navodi da su o događaju u južnom delu Kosovske Mitrovice 1999. godine "van svake sumnje" utvrđene činjenice da je "14. aprila organizovano čišćenje južne Mitrovice u cilju ubijanja i proterivanja Albanaca... Toga dana, Oliver Ivanović je bio na kontrolnom punktu u tom delu Mitrovice. Nosio je plavu uniformu i bio je naoružan. Jedan od pripadnika paravojne formacije pitao je Ivanovića šta da urade sa četvoricom Albanaca na šta je Ivanović, prema presudi, odgovorio:"Što me pitaš, postupi po naređenju". Nije se moglo ustanoviti van svake sumnje da je postupao u svojstvu vođe i lidera srpskih paramilitaraca, i da je podstrekivao grupu ili im naređivao. I samim tim, Oliver Ivanović se proglašava krivim za ratno delo ratnog zločina, navodi se u presudi.
Oni tvrde da je "bilo i još uvek ima živih svedoka i očevidaca većine od zločina počinjenih nad kosmetskim Srbima".
- Zna se ko su bili komandanti operativnih zona, a i imena više od tri stotine albanskih zločinaca zahvaljujući udruženjima kosmetskih stradalnika, stigla su u ruke svih šefova Unmika, Euleksa, Karle del Ponte i ostalih tužilaca u Haškom tribunalu... U ono malo procesuiranih zločina, očevici su svedočili. I sve uzalud. Niko od inspiratora, nalogodavaca, niti direktnih počinilaca zločina nad kosmetskim Srbima i nealbancima, do danas nije pravedno kažnjen. Ali, Oliver Ivanović, jeste! I zato smo sebi dali za pravo da još jednom ponovimo i "zaboravne" podsetimo na činjenicu: zbog postojanja dvostrukih standarda međunarodne zajednice i predstavnika njihovoh misija na Kosovu i Metohiji, srpske žrtve su žrtve drugog reda, a njihovi egzekturi su i dalje zaštićeni I nedodirljivi. Mi, koji smo ostali bez svojih najrođenijih, nemamo pravo na zaborav, ali ni na ćutanje, zaključuje se u saopštenju.
