Južni tok: Srbija samo privezak Bugarskoj
Zemlje južne Evrope i dalje se nadaju da bi u nekom obliku moglo doći do oživljavanja projekta gasovoda Južni tok. Karte čas bacaju na Turski tok, pa na razne varijante Južnog, sve do najnovije ideje - Bugarskog toka koji bi delom trebalo da pomiri sukob unutar EU.
Naime, Italija, Bugarska, Grčka i Austrija su ljute na EU koja je sahranila Južni tok, ali i dalje sa Rusijom pregovara o izgradnji Severnog toka 2, i to uprkos sankcijama Moskvi.
Pročitajte još:
* Ipak ništa od "Južnog toka", Bugari se džabe radovali
Novi projekat gura Sofija, a o tome kako bi se u isporuku ruskog gasa Evropi mogla uključiti Italija i njene kompanije u Moskvi nedavno su razgovarali su Vladimir Putin i italijanski premijer Mateo Renci.
Vlada u Sofiji zna da će svaki panevropski gasovod na jugoistoku Evrope ići preko Bugarske. Otuda i ideja premijera Borisova da se izgradi veliko skladište i čvorište "Balkan" na obali Crnog mora, a odatle bi išao u Srbiju, Mađarsku, Sloveniju, Italiju.
Što se Srbije tiče, ona neće biti tranzitna država jer nije bila ni izvorno obuhvaćena Južnim tokom (najkraća trasa je bila preko Bugarske i Rumunije do Mađarske) već je u projekat ušla prodajući u bescenje državnu naftnu kompaniju, skladište i izvorišta.
- Gasna interkonekcija sa Bugarskom otvara mogućnost da dođemo u kontakt sa određenim količinama gasa koje idu Transjadranskim gasovodom (TAP) i Transanadolskim gasovodom (TANAP), ali i terminalnom za tečni naftni gas (LNG) u Aleksandropulosu koji će biti poveza sa gasovodom TAP. Dvosmerna konekcija će omogućiti da se, ukoliko imamo potreba, snabdevamo gasom iz Azerbejdžana, Turkmenistana, Irana ili preko terminala u Aleksandropulosu alžirskim ili katarskim gasom - kaže Aleksandar Antić, srpski ministar energetike.
Zato će Srbija prema Bugarskoj graditi gasovod od 150 kilometara i kapaciteta 1,8 milijardi kubika, dok su godišnje potrebe Srbije dve i po milijarde kubika. Gasovod bi trebalo da bude operativan 2019. ali i to bi trebalo uzeti s velikim oprezom.
