Paraliza države zarad vlasti
Vanredni prolećni izbori, koje je najavio premijer Aleksandar Vučić, treći od Đurđevdana 2012. uvešće Srbiju u novu polugodišnju privrednu i društvenu paralizu, mišljenje je stručne javnosti koja ukazuje da će osim zastoja započetih reformi, zastati privreda, investicije i privatizacija.
Uz to, primećuju da je ova politička utakmica skupa igračka za siromašnu zemlju, a odluku da se u kratkom roku proveri izborna volja, dovode u vezu sa željom premijera i lidera naprednjaka Aleksandra Vučića da vlada do 2020.
Osim učvršćivanja vlasti u naredne četiri godine, Vučić, prema rečima političkog analitičara Duška Radosavljevića hoće, da kao nosilac lista ne samo na republičkom, već i na pokrajinskom i lokalnom nivou, pomogne raštimovanim partijskim strukturama SNS-a na tim nivoima.
Glasanje usporava propast
Ekonomista Dragan Radović, jedan je od retkih koji pozdravlja raspisivanje izbora, jer će kako kaže, taj proces usporiti loše mere Vlade Srbije koje vode zemlju u propast. - Sa druge strane, toliko se novca izgubi na carini, utajama akciza, korupciji da te pare koje idu na izbore predstavljaju samo kap u moru - pojašnjava Radović ukazujući da duplo više novca ide na partijsku promociju uoči izbora, nego na troškove izbornog dana.
- On zna da može da se održi do 2018. kao kraja ovog mandata na vlasti, ali shvata i da ako ide dalje u rezove bolje mu je da se osigura do 2020. Uz to, opozicija stoji bolje u pokrajini i lokalu, nego u republici, pa hoće da pokrije teme na tim nivoima, i da agresivnom kampanjom svuda izvuče nove četiri godine apsolutne i neupitne vladavine - pojašnjava Radosavljević za "Vesti" kako se lider SNS-a, kao tata, postavlja na čelo naprednjačkih lista na sva tri nivoa vlasti, a sve da bi obezbedio koheziju stranke putem državnog nivoa.
Godine protraćene na glasanje
- U Srbiji je i dalje turbulentno stanje, jer nikako da se ustalimo na punom četvorogodišnjem mandatu. Od uvođenja parlamentarizma Srbija je glasala deset puta, sada evo još jednom, od čega osam vanrednih, a samo su dve vlade izdržale četiri godine i to Mirka Marjanovića i Mirka Cvetkovića. Predstojeći su sedmi od 2000, treći od 2012, a već drugi vanredni izbori, pa ako saberemo i predsedničke 2002. i 2003. neuspešne, pa po dva kruga 2004. 2008. i 2012. i referendum o Ustavu, izgleda da smo za deceniju i po imali sakupljenih nekoliko godina u kampanjama i formiranjima vlasti - iznosi Klačar izborne činjenice za Ginisa.
Prevremeni izbori, kako smatra ekonomista Ljubomir Madžar, ne samo da nisu u društvenom interesu, već dovode i do priličnog poremećaja u privrednim tokovima. Zato, kaže, nije poželjno da ih bude češće nego što treba i da društvena energija ide na kampanju i partijsko nadmetanje i borbu za vlast, dok prilično važnih poslova treba da se radi.
- Kad je budžet u stisci, deficit među najvećim u Evropi, država u oskudici mora da vodi računa o svakom dinaru - ukazuje on i na cenu održavanja izbora.
Besmisleno obrazloženje
Zvanični razlozi koji su navedeni za raspisivanje vanrednih izbora su nelogični, neozbiljni, neracionalni, a u velikoj meri i uvredljivi za zdrav razum običnih građana, ocenjuje politički analitičar Đorđe Vukadinović. - Dakle, pričati o nekoj dramatičnoj atmosferi u situaciji kada imate apsolutnu većinu u parlamentu, koja može da izglasa da je dan noć, ili šta joj padne na pamet, prilično je besmisleno. S druge strane, ni na ulici nemate neke pokrete masa, gde se desetine ili stotine hiljada ljudi valjaju ulicama, ili štrajkove koji parališu zemlju - kaže Vukadinović.
Da izbori ne koštaju malo, jasno je iz statistike koju za naš list iznosi Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore, navodeći da je reč o 30-ak miliona evra, deset za njihovu organizaciju i duplo više za kampanju.
- Na predizborne promocije iz državnog budžeta ide 0,07 odsto i to je oko dve milijarde dinara za sve izborne nove, a na promociju za vanredne republičke 580 miliona ili oko pet miliona evra - kaže Klačar.
Opozicija listom "za"
Srpska opozicija listom pozdravlja odluku da se ide na izbore. Lider DS-a Bojan Pajtić smatra da je dobra vest što će Vučić podneti ostavku na mesto premijera, dok prvi čovek SDS-a Boris Tadić smatra da su izbori prilika da se formira vlada koja će rešiti probleme. Sanda Rašković, čelnica DSS-a ih vidi kao priliku za promene i okretanja od EU ka Rusiji, a vođa radikala Vojislav Šešelj da će izbori biti referendum na kojem će se narod opredeljivati između Vučića i pobornika EU i SRS-a koja je za integracije sa Rusijom.
Ukazuje da građani Srbije, u proseku na dve godine, biraju novu vlast zbog čega je zemlja gotovo konstantno u poluvanrednom stanju i političkim kampanjama.
- Osim troškova, sve u zemlji na nekoliko meseci staje, a tu je i nematerijalna cena, jer ne samo da birač u kratkom roku ne može da promisli i vidi šta je ko uradio od političara, već i umesto da se republički, pokrajinski i lokalni održavaju u različitim terminima, spakovani su u isti dan. Pritom je kampanja centralna, liderska, a birač u Srbiji bez prilike da se promisleno opredeljuje za ljude i njihov učinak na nižim nivoima - navodi Klačar na loše strane istovremene utakmice.
