Nestale "ubija" i Strazbur
Pravda pred sudom u Strazburu bila je poslednja nada porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji da će bar jedna sudska instanca prihvatiti, razumeti i pozitivno odgovoriti na molbe stradalnika. Ipak, Evropski sud za ljudska prava presudio je u korist Srbije u slučaju dvojice srpskih državljana koje je kidnapovala Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), prihvativši argumente da naša država nije bila odgovorna za bezbednost stanovništva na Kosovu nakon dolaska Kfora.
Kosovo nije moguće tužiti međunarodnom sudu, a Kfor kao misija izuzet je od eventualne tužbe. Na kraju, porodice stradalih i kidnapovanih na Kosovu nemaju kome ni da se žale.
- Ovo odbijanje je konačna kap koja je prelila čašu mutne vode. Porodice još mogu da pišu pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, možemo da organizujemo proteste, ali sve je to džaba. U javnosti je samo privid da se problemi porodica civilnih žrtava rešavaju - podvlači Gordana Đikanović iz Udruženja porodica kosmetskih stradalnika.
Ona dodaje da su se porodice Strazburu obratile tek nakon što su pravdu potražile i pred sudovima na Kosovu i u Srbiji.
- Tu nije reč o materijalnim i finansijskim iznosima, već da porodice žrtava dobiju neku satisfakciju, da se utvrdi krivica i odgovornost. Porodice su tražile pravdu i kod Unmika i Euleksa. A možete zamisliti kakvo je razočaranje kada su sudovi u Srbiji odbili žalbe dok se istovremeno ponavlja da je Kosovo Srbija - objašnjava Gordana Đikanović.
Duško Čelić, zamenik predsednika Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše SFRJ i profesor prištinskog Pravnog fakulteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na pitanje koga tužiti posle Strazbura odgovara da je jedina preostala mogućnost da se pred nacionalnim zakonodavstvima tuži država čiji je kontingent Kfora delovao na području KiM na kome se dogodilo konkretno ubistvo ili nestanak neke osobe. Međutim, bez podrške države Srbije, to je samo teoretska mogućnost.
- Nažalost, ovakvi postupci su skopčani sa troškovima koje porodice ne mogu da pokriju. Takođe, ishod tih postupaka je, najblaže rečeno, neizvestan jer je u nekoliko slučajeva već odbijena tužba s obrazloženjem da "nacionalni kontingent nije delovao samostalno, već u jedinstvenom komandnom lancu Kfora, a kako je Kfor delovao pod mandatom OUN, to on ima imunitet i ne može biti proglašen odgovornim". Reč je o začaranom krugu iz koga je izlaz moguć ili kroz promenu stava vlasti i donošenje novog zakona o civilnim žrtvama rata koji bi porodicama omogućio satisfakciju - kaže Čelić.
On ističe da su u Srbiji civilne žrtve rata diskriminisane i imaju uslovno i simbolično pravo na naknadu.
Platili cenu patriotizma
- Mi sa Kosova i Metohije smatramo se velikim patriotama, i na kraju smo platili cenu patriotizma. Gotovo da nema porodice bez žrtve. A država Srbija, ne samo ova vlast danas, nikada nije imala sluha za porodice stradalnika, osim verbalno, i kada im treba. Tada novine pišu, političari daju izjave i stvara se privid da su institucije zainteresovane za problem nestalih i njihovih porodica. I na kraju, ništa - ističe Gordana Đikanović.
- Uslovno, jer da bi imali pravo na novčanu pomoć, moraju biti bez ikakvih prihoda i još pri tome moraju da budu nesposobni za privređivanje (usled godina starosti ili teške bolesti). Samo pod tim uslovom imaju pravo na simboličnu novčanu pomoć, koja nikako nije reparacija zbog izgubljenog, ubijenog ili povređenog člana porodice - civilne žrtve rata. Osim toga, Zakon o civilnim žrtvama rata ne prepoznaje kategoriju nestalog kao civilnu žrtvu rata, porodice bi morale svog nestalog da proglase umrlim, što predstavlja dodatno njihovo traumatizovanje i povredu njihovih prava - kaže Čelić.
Gordana Đikanović dodaje da država Srbija nikada potpuno nije stala iza kosmetskih stradalnika, ni na humanom nivou.
- Niti nam je ponuđeno rešenje za stambena pitanja, a naša je imovina uzurpirana, niti nam je ponuđena opcija za bilo koje pravo - ogorčena je naša sagovornica.
Pripadnici OVK u opštini Crna Reka kidnapovali su 13. juna 1999. muževe Slobodanke Stanković i Sonje Trajković koji su potom proglašeni mrtvima. Porodice ubijenih su u maju 2005. godine podnele građanske tužbe protiv Republike Srbije zahtevajući odštetu za duševni bol izazvan nestankom i ubistvom muževa. Opštinski i okružni sudovi procenili su da Srbija nije odgovorna jer Kfor bio u obavezi da garantuje bezbednost svim stanovnicima Kosova. Porodice su se potom žalile Evropskom sudu za ljudska u Strazburu jer su domaći sudovi odbacili njihove zahteve za obeštećenje dok su prihvatili identične slučajeve drugih tužitelja iz istog perioda.
Čelić: Konfiskovati imovinu
Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih i ubijenih na prostoru bivše Jugoslavije zalaže se za formiranje posebnog fonda za obeštećenje, u okviru Unmika, odnosno OUN-a. Oni predlažu da se početna sredstva za fond obeštećenja prikupe tako što bi se bivšim pripadnicima OVK, osuđenim za ratne zločine protiv Srba na KiM, pored zatvorske kazne, izricala i kazna konfiskacije imovine.
- To je inače predviđeno Statutom Međunarodnog krivičnog tribunala (Rimskim statutom). Eventualne simbolične kazne zatvora nekolicini zločinaca bile bi manja satisfakcija porodicama žrtava od kazne konfiskacije imovine iz koje bi se formirao fond za obeštećenje porodica žrtava. Time bi se išlo i u susret načelu pravičnosti - da zločinac i imovinski ispašta, a ispunila bi se i prevencijska funkcija kazne jer zaprećena konfiskacija imovine ima značajnije dejstvo od kazne lišenja slobode u trajanju od nekoliko godina, koliko osnovano očekujemo da će se svesti prilikom izricanja i odsluženja pred tzv. specijalnim sudom za ratne zločine pripadnika tzv. OVK na Kosovu i Metohiji - pojašnjava Duško Čelić.
Po pomoć u Prištinu
- Sve države u regionu u kojima je bilo ratnih sukoba, čak i ta tvorevina zasnovana na etničkom čišćenju, takozvana država Kosovo, čak su i oni doneli zakone po kojima ne samo Albanci, već i Srbi ostvaruju svoja prava. Nažalost, porodice, od kojih su neki članovi i našeg udruženja, njih oko 250 ostvaruju pravo po kosovskim zakonima i obraćaju se za pomoć onima koji su uništili njihove i živote njihovih najrođenijih - kaže Gordana Đikanović.
