Južni tok opet u igri?
Italijanski premijer Mateo Renci dobio je packe u Briselu zbog nerešavanja izbegličke krize na način kako je u EU dogovoreno. Najavljene "kazne Rimu" toliko su razbesnele Rencija da je ovaj otvorio dušu otvorenim napadom na Angelu Merkel i to na polju energetike.
- Ne pristajemo na Evropu pod nemačkim diktatom koja pritom ima dvostruke aršine. S jedne strane je EU zaustavila projekat Južnog toka koji je važan za Italiju, a s druge strane nemačke kompanije uredno posluju s ruskim oko Severnog toka 2, uprkos sankcijama EU Rusiji. Pre svega, mislim da bi te sankcije Moskvi trebalo preispitati, te ponovo razmotriti oživljavanje Južnog toka - rekao je ljutito Renci.
Neki su u ovom nediplomatskom rečniku nazreli mogućnost da bi se mogao oživeti gasovod koji je Rusija planirala da izradi preko Crnog mora, Bugarske, Srbije i Mađarske do Austrije, odnosno preko Grčke do Italije na južnom kraku.
Oboren ruski avion i Turski tok
Kad je propao plan sa EU o gradnji Južnog toka, Rusija
(koja želi da posle 2019. ne zavisi od ukrajinskog tranzita) je pokušala s projektom Turskog toka, ali je to išlo klimavo jer niko osim Ankare nije potpisao s Moskvom bilo kakav ugovor. I poslednje nade su se ugasile onog trenutka kad je turska raketa oborila ruski vojni avion na tursko-sirijskoj granici posle čega su planovi o Turskom toku gotovo zabetonirani.
Podsetimo, taj projekat je "ubijen" odlukom Evropskog parlamenta koji je ocenio da nije u skladu s antimonopolskim pravilima EU, kao i separatnom odlukom Bugarske da istupi iz projekta, veruje se pod velikim pritiskom Zapada.
Jedan od onih koji se ponadao reanimaciji Južnog toka je i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
- Gradnju Južnog toka uopšte ne treba isključivati u budućnosti, jer Evropa ne može na drugi način da zadovolji potrebe za ovim energentom osim dokazanim rezervama ruskog gasa. Nabuko je propao, a američka ponuda gasa dobijenog iz uljnih škriljaca je dobro došla kao konkurencija koja bi smanjila cenu, ali ovakav način dobijanja gasa loše utiče na ekologiju - kaže Bajatović.
Srbija se zatrčala
Srbija je igrala na kartu Južnog toka svim silama. Do te mere da je u bescenje prodala NIS, pola skladišta u Banatskom Dvoru, nacionalna nalazišta i koncesiju u Angoli. Jedina je zemlja koja je pristala da u Južnom toku ima manjinski paket akcija na svojoj deonici i pristala da je rusko-srpska kompanija za upravljanje gasovodom registruje u Švajcarskoj a ne Srbiji. U međuvremenu je izvela i eksproprijaciju zemljišta. Sve to ništa nije vredelo posle odluke EU i Bugarske da posao zaustave. Tako je Srbija jedina zemlja koja nije izgubila samo potencijalnu zaradu, već i neka nacionalna dobra.
Bajatović ističe da je Severni tok 2 zapravo novi Južni tok 2, jer je po kapacitetu najbliži propalom Južnom toku, ali opet nedovoljan da bi se u potpunosti zadovoljile potrebe Evrope za gasom. Srbiji to ništa ne znači jer nema tranzita preko naše zemlje.
