"Spasava nas samo jaka Srbija"
Otvaranje poglavlja 35 u pregovorima sa Briselom znači mnogo za Srbe na Kosovu. Članstvo jeste kontroverzna tema za mnoge Srbe, ali biti u tom klubu je priznanje da ste uređena država jakih institucija, koja može da ponudi pravnu i fizičku sigurnost i ekonomsku izvesnost.
Mi koji živimo na Kosovu i Metohiji imamo jedan razlog više, jer nam egzistencija i opstanak zavisi isključivo od toga da li je Srbija jaka, međunarodno dobro pozicionirana, priznata kao sagovornik i neko čija se reč sluša. A Srbija postaje takva zemlja. Danas se ceni mnogo više nego pre tri godine. To je valjda svima jasno, kaže za "Vesti" Oliver Ivanović, lider građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda.
Da li će tako i predstavnici Srba u kosovskim institucijama biti uticajniji?
- Uticaj Srba sa KiM u institucijama na Kosovu zavisi od toga ko su ti Srbi. Politika na Kosovu i Metohiji mora da se vodi tako da jaka, dobro pozicionirana i politički uticajna Srbija ima i vrlo zrelu kadrovsku politiku. Ako ti kandidati prethodno nisu ništa značili ni u svojim malim sredinama, ako ništa nisu predstavljali u svojoj profesionalnoj sferi, kako mogu biti predstavnici Srba u institucijama na Kosovu? To je osuđeno na propast.
Godinama unazad odgovarali ste na pitanje koji su najveći problemi Srba na KiM. Čini se da nijedan nije rešen.
- Apsolutno nije. Problem broj jedan je bezbednost, problem broj dva osećaj pravne i političke nesigurnosti, zatim ekonomska besperspektivnost, kao i besperspektivnost života uopšte. Ljudi ovde ne mogu da kažu šta će biti sa njima za pet godina. Taj osećaj neizvesnosti neminovno vodi na pokretanje. A kada jednom odu, teško ćete ih vratiti, naročito one koji su teško živeli 15 godina i danas kažu "nisam otišao 1999. godine, ali idem 2015".
U kućnom pritvoru
Od januara 2014. Ivanović se zajedno sa još četvoricom Srba nalazi u pritvoru u Kosovskoj Mitrovici gde se tereti za ratni zločin nad civilima na KiM 1999. i 2000. Optužnica je podignuta u novembru 2014, a suđenje je počelo u decembru. Zbog odbijanja da ga puste da se brani sa slobode Ivanović je 7. avgusta 2015. počeo štrajk glađu, a 14. avgusta zbog narušenog zdravlja prebačen je u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Nalazi se u kućnom pritvoru, a intervju je napravljen uz posredovanje njegovog advokata.
Pomenuli ste pravnu sigurnost. Ako pogledaju proces protiv vas, kako građani da razumeju pravnu sigurnost?
- Bilo je puno komentara - ako meni može da se dogoditi da budem žrtva besprimernog i isfabrikovanog procesa, onda može svakome. Međutim, moja poruka je da ljudi moraju biti veći optimisti. Verujem da ćemo i ja i četvorica ostalih Srba na kraju biti oslobođeni optužbi. Onima koji nameštaju i vode političke postupke i vrše politički progon to će biti poruka da ovo više ne sme da se dogodi. Ja lično posvetio sam ostatak političkog života temi ljudskih prava osoba koje su pogođene nepravdenim politički motivisanim procesima. To bi trebalo da bude poruka i drugima - ako ja pored svega što sam prošao, mislim da za mene ima mesta, da treba da opstanem i ostanem ovde, onda to treba da misle i drugi koji nisu imali tako neprijatna iskustva.
Od svih svedoka Tužilaštva, njih 80, nijedan vas nije povezao sa zločinima koji vam se stavljaju na teret.
- Tužilaštvo ama baš ništa nije dokazalo od onoga što je stavilo u optužnicu. Nameravam da živim još i ostanem ovde. Sve što sam izdržao, izdržao sam zarad sebe i porodice, ali i u velikoj meri zarad Srba, kojima će, verujem, moj slučaj biti ohrabrenje da je pravda spora, ali dostižna. U slučaju Anđelka Kolašinca to je trajalo pet godina, što je mnogo tragičnije, ali se završilo jednako kako sam ubeđen da će se i ovo završiti. I nepravdi je bilo još mnogo, samo mi za te slučajeve ne znamo.
Kako vidite ovaj ceo proces?
- Od 1999. godine kada sam optužen za navodni zločin, išao sam bar hiljadu puta južno od Ibra, po čitavom KiM, gde je Srba, tu sam i ja otišao. Susreo sam se i sa najznačajnijim ličnostima koje su dolazile na KiM, predsednicima i premijerima država, generalnim sekretarom NATO-a, UN, ministrima spoljnih poslova i ministrima odbrane. Sve vreme sam bio dostupan pravdi, da bi me se neko setio tek 2013. godine, uoči nekih izbora i kad je nekome izgleda bilo interesantno da me eliminiše iz javnog života. Probali su, nisu uspeli. Dve godine koje sam bio odvojen od porodice ne mogu da mi vrate. Kada sam ostavio najmlađeg sina u januaru 2014. godine jedva je izgovarao nekoliko reči, a sada ne mogu da ga zaustavim koliko priča. Svejedno kažem - vredelo je. Onoga trenutka kada budem u prilici da otvoreno govorim, pratiću vrlo pažljivo šta međunarodne misije rade, pogotovu Euleks, svako ugrožavanje ljudskih prava građana, a posebno Srba. Sigurno ću biti taj koji će kritikovati. Ne mogu mi zatvoriti usta.
Nesuđeni pilot
* Rođen je 1. aprila 1953. u mestu Rznić kod Dečana od oca Bogdana, profesora istorije, i majke Olge, profesorke srpskog jezika i književnosti.
* Životni san mu je bio da postane pilot, pa je upisao Vojnu akademiju u Zagrebu, gde je započeo da trenira karate. Studije je prekinuo nakon tri godine zbog oštećenog vida.
* Završio je Mašinski fakultet, a naknadno apsolvirao i na Ekonomskom. Ima titulu počasnog međunarodnog karate sudije. Govori engleski, albanski i italijanski jezik.
* Živi u Kosovskoj Mitrovici, oženjen je i ima četvoricu sinova.
Ko bi trebalo da predstavlja Srbe na Kosovu?
- Mora da se napravi jedna vrlo jaka ekipa ljudi u kosovskoj skupštini i vladi. Oni moraju biti reprezenti srpskog interesa, jake ličnosti koje neće sebi dozvoliti niti da zaborave šta je njihov osnovni zadatak, niti da ih neko potkupi. Slabe ličnosti, suprotno tome, mogu lako biti korumpirane ili da potpadaju pod tuđ uticaj, iz ovog ili onog razloga da zaborave zašto su tu i koga predstavljaju. I to se mora uraditi sada, ne dva dana pred izbore. Nadam se da će srpska vlada napraviti široku listu potencijalnih kandidata za izbore, jer bi za izbore trebalo da budu spremni za maj sledeće godine.Podsetiću da je u koaliciji Povratak bilo osam doktora nauka, profesora na fakultetu, nijednog nije bilo, a da se nije dokazao u svojoj sredini, a samo dvoje nisu imali završen fakultet. To su bile izgrađene ličnosti sa političkim i mentalnim stavom.
